Угашена огњишта у Доњим Радаковићима подно Козаре

У Доњим Радаковићима прије двадесет година било живота, а данас га нема. Млађи су давно отишли трбухом за крухом, а старији се преселили на онај свијет...

НA КОЗAРИ све је више пустих заселака. Оронуле куће и помоћни објекти су нијеми свједоци да је ту некада било живота. Међу таквим је и заселак Доњи Радаковићи у селу Божићи код Приједора. На вратима старих поткозарских кућица, појата и амбара већ годинама стоје катанци, а у њих тек с времена на вријеме уђу њихови насљедници. Када су ове куће саграђене ни старији мјештани Божића не знају, али знају да је у њима до прије двадесет година било живота. Данас га нема. Млађи су давно трбухом за крухом отишли из овог мјеста, а старији се преселили на онај свијет. Јетрве Стојанка и Стака Радаковић, најближе комшије овог засеока причају нам о времену када је у овом мјесту наслоњеном на југозападне пропланке Козаре врвјело од живости. - У Божиће сам дошла прије 43 године и добро се сјећам Доњих Радаковића. У кућама које су сада пусте живјеле су вишечлане породице. Врвјело је овдје од дјеце и људи. По воћњацима и пашњацима пасле су овце и краве. Земља се обрађивала, сијало се, брало и жело... A данас је све пусто! Куће су закатанчене, а њиве необрађене - испричала нам је Стака показујући старе грађевине које данас, вјероватно, имају своју музејску вриједност. Некадашњег живота у опустјелом засеоку присјетила се Стоја Радаковић. И она памти вријеме када је у овом мјесту било живота. - Ту су живјели рођаци мог покојног мужа, који је такође био рођен у Доњим Радаковићима, али се касније преселио и кућу саградио ближе главног пута који пролази кроз село. Било је то лијепо вријеме. У Божићима је некада било доста људи, данас је све мање и мање. Многи се селе, старији умиру, а младићи се не жене тако да у околним засеоцима скоро и нема дјеце. Бојим се да ће једног дана и остали засеоци нашег села завршити овако, ако се наши момци не пожене - каже Стоја која и сама има два неожењена сина. Опустјели заселак интересантан је младима. Има оних, веле Стака и Стоја, који дођу да виде како су некада изгледале куће и зграде око њих. Најчешће су то млади, који се диве природној љепоти и некадашњим грађевинама. Многи би од њих имали жељу да у њима и преноће, али такву жељу нису у могућности и да остваре. Било би добро, кажу Божићани, да се овакви засеоци ставе у туристичку понуду Козаре. Још кад би имао ко да их обнови био би то пун погодак и права атракција. Кроз овај заселак протиче и прелијепи планински поток Тоциљуша, који извире два километра даље у њедрима Козаре. На овом потоку је својевремено било неколико воденица. Само једна од њих баш у овом мјесту преживјела је захваљујући мјештанима Божића који су се удружили и обновили је. Данас се у њој жито много рјеђе меље за разлику од прије неколико деценија када се воденички камен окретао свакодневно. Текст и фотографије Перо ШПAДИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.