Трновит пут до Трноружице

МОДНA индустрија не живи на Балкану, ако је судити по фамозном чланку који је објавио "Индепендент.цо.ук". Код нас дизајнери немају статус суперзвијезда нити захтијевају одређену мекоћу оловке са којом се потписују. Код нас модне уреднице саме ломе нокте лупајући о тастатуру или криве прсте држећи оловку у руци

Aли, зато према чланку британског "Индепендента" саставни дио најгламурозније индустрије свијета је особа која доноси супу, иПод (музички плејер) дадиља и ескорт пратилац оловци... Све то, према ријечима Викторије Херберт, мораш бити спреман да учиниш ако желиш да продреш у само срце модног свијета.

- Ти си ту како би однијела ову оловку у нашу канцеларију у улици Мерсер. Господин Лагерфелд ће чекати тамо како би са њом потписао копије. Када доставиш оловку, врати се одмах назад - најприје покупи моју супу, знаш правило: без меса, безмасну, средње величине - и не обраћај му се нипошто. Вани те чека лимузина.

Ово вјероватно звучи као сценарио из "Ружне Бети" или "Ђаво носи Праду", али није. Ово је стварно искуство дјевојке која је била радница у модерном њујоршком магазину "В" и умјетничком издању "Висионаире".

Иако је провела мјесеце пакујући одјећу послије промотивних снимања доживјела је свој тренутак славе кроз мисију да Карлу Лагерфелду достави његову омиљену оловку како би дизајнер могао да копије магазина "Висионаире" посвети са одређеном дебљином свог препознатљивог потписа.

- То је била оловка мекоће 2Б, али никада га нисам видјела - очајавала је радница.

Телевизијске емисије, филмови и све врсте књига за жене редовно харају модном индустријом, промовишући протагонисте који су одани луксузу и раде послове "за које се умире" и обично су на танкој линији између специјализованих вјештина и сервилности - па се тим и значај њихових занимања умањује. Aли зашто? Дакле, као што искуство Викторијине пријатељице показује, израз "стварност је чуднија од фикције" никад није био нигдје толико примјењив као што је на модну индустрију.

Ово говори много о слабости у традицији моде, али и суперстар статусу данашњих дизајнера.

Веома је позната чињеница да одређени модни дизајнер има више од стотину иПодова. Тада не би требало бити изненађујуће да тај дотични дизајнер запошљава некога да се брине о њима.

Један од необичних модних послова је и кум одјећи. Ова улога може произаћи само из раскошних регија високе моде, с обзиром на ниво церемонија који прати врло болно смишљање имена најсложенијим одјевним предметима на свијету. Када трошите најмање 15 хиљада фунти на хаљину, најбоље би било да се она зове само умјетничким дјелом.

Ни једна модна уредница достојна својих "Маноло" ципела не смије бити ухваћена како користи неки обичан предмет као што је оловка. На сцену наступа особа која записује њене мисли.

Тужан свијет, окрутан, али још је тужније када особе које се упуштају у то нису свјесне шта их чека.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.