"Тамарис" цвјета у Малезији

Оно на шта можемо бити поносни је чињеница да је лично премијер Малезије, након презентације производње "Тамариса" изразио жељу да наше саднице красе будућих 30 хектара ове ботаничке баште, рекао Милорад Јањетовић

ПРИВРЕДНA делегација БиХ коју су предводили министар спољних послова БиХ Свен Aлкалај и предсједник спољно трговинске коморе БиХ Милан Ловрић боравила је двије недјеље у Сингапуру, Индонезији и Малезији. Та посјета резултирала је извозним уговором, вриједним пет милиона евра, који је власник компаније "Тамарис" Милорад Јањетовић склопио са владом Малезије. Оно по чему је ова компанија постала позната ван граница БиХ је производња украсног биља и травнатих тепиха. Сам Јањетовић ће вам рећи да је у ту производњу инвестирао значајан новац и уложио више година труда и знања, али да му није жао јер је усред житородног Лијевча поља, у Мрчевцима надомак Лакташа, показао и доказао да хортикултура може постати препознатљив извозни бренд. Да је то тако потврдили су и креатори највеће ботаничке баште на свијету у Бутраџаји, административном центру Малезије, двадесетак километара удаљеном од Куалалумпура. - Ова башта се још увијек гради. Када буде готова простираће се на 270 хектара. За сада је засађено 60 хектара. Оно на шта можемо бити поносни је чињеница да је лично премијер Малезије, након презентације производње "Тамариса" изразио жељу да наше саднице красе будућих 30 хектара ове ботаничке баште, гдје су мјеста већ пронашле биљне врсте из различитих крајева свијета. Занимљиво је да је Бутраџаја град који је посљедњих 10 година никао из прашуме. То је симбол привредног успјеха и моћи ове земље, која претендује да уђе у сам врх најразвијенијих земаља свијета-испричао нам је Јањетовић. Он је истакао да ће елаборат око овог извозног посла, поред "Тамарисових" технолога, заједно радити стручњаци бањолучког Шумарског факултета и Пољопривредног института, са којима ова компанија има склопљене уговоре о пословно техничкој сарадњи. - Ријеч је о 30 различитих врста селективно одабраних четинара, мањег броја лишћара, украсног жбуња и трајница, односно украсног цвијећа. Предстоји садња садница у контејнере и њихова припрема за транспорт бродом - изјавио је Јањетовић. Треба рећи да је пословни имиџ ове компаније растао са добивеним стандардима за квалитет производа и услуга. Након ИСО стандарда 9001 и 14001, ОХСAС 18001, које у овој врсти производње нема ниједно предузеће у југоисточној Европи, услиједило је признање Регионалног центра за околину за средњу и источну Европу и признање Привредне коморе Републике Српске. Као круна свега дошла је диплома за стваралаштво и медаља за знак за разликовање са географским поријеклом на међународном сајму стваралаштва "Еурека" у Бриселу. Зато није било чудно да је приликом посљедње посјете делегације Србије Републици Српској, предсједник Србије Борис Тадић посјетио велики расадник овог предузећа у Мрчевцима код Лакташа. - Мени је било посебно важно да се на лицу мјеста увјерим како једно релативно мало предузеће и приватни предузетник могу да направе велики бизнис. Ово је одличан примјер како природни ресурси уз науку, добар рад и маркетинг могу да направе прави посао - рекао је тада предсједник Србије Борис Тадић. A да из питомих равничарских Мрчеваца крећу велики извозни послови доказ је и на годишњем нивоу потписан милион и по америчких долара вриједан уговор који је "Тамарис" склопио са руским партнером. Док саднице из Лијевча поља већ красе виле руских богаташа у Сочију, будућем граду домаћину олимпијских игара, милион евра вриједни "Тамарисови" травнати теписи красе голф игралишта широм Шведске. Како истиче Јањетовић, Руси су заинтересовани да унапријед откупе његову комплетну десетогодишњу производњу. Када је ријеч о специфичним биљним врстама које се узгајају у расаднику ове компаније и које представљају атрактивни извозни бренд Српске не може се заобићи жута буква. - За ову биљну врсту везана је занимљива прича. Она је откривена у околини Врања далеке 1890. године. Док се двије године по тадашњим научним форумима водила велика расправа је ли то болесно дрво или специфична биљна врста један расадничар из Њемачке дошао је до гранчица овог дрвета, размножио га и на његовој продаји зарадио богатство. Тек много година касније жута буква је јасно дефинисана као специфична биљна врста, али у међувремену нестала из флоре Србије - прича Јањетовић. Данас је то важан извозни производ "Тамариса" као и дрво Гинка Билобе, чија су љековита својства и те како занимљива фармацеутској индустрији. У Мрчевцима ћете пронаћи и јапанску трешњу, дрво посебног значења за становнике земље излазећег сунца и још 120 различитих биљних врста. Текст и фотографије Дејан ДAВИДОВИЋ ПОРОДИЧНИ БИЗНИС План "Тамариса" за наредну годину остаје континуирана производња од милион садница годишње. - Ово је породични бизнис. Старија кћерка Тамара директор је компаније, а млађа Милица већ ми је десна рука око послова у вези са сертификатима садница за ино партнере и припреме њиховог транспорта по свјетским стандардима. И радници су дио наше породице - рекао је Јањетовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.