Свијет у години иза нас

Русија је, поред осталог, преузела већу улогу на Блиском истоку, показала се као чврст преговарач о статусу Космета, запријетивши ветом у Савјету безбједности Уједињених нација ако буде проглашена његова независност, натјерала је Вашингтон да Москву гледа као партнера...

МИНУЛA, 2007. година била је пребогата збивањима и догађајима. Aгенција Бета одабрала је неколико најважнијих догађаја у свијету у протеклих 365 дана: 1. ЕВРОПСКA УНИЈA - Лидери 27 земаља ЕУ, 13. децембра су у Лисабону потписали Уговор о реформи институција ЕУ, којим је поједностављен механизам одлучивања и руковођења у Унији и омогућен улазак нових чланица. Усвајањем "Уговора из Лисабона" ријешена је криза настала 2005. одбацивањем приједлога европског устава на референдумима у Француској и Холандији, чиме су грађани тих земаља испољили страх од преурањеног пријема нових чланица, а посебно Турске. Уговором из Лисабона, који до 2009. морају да ратификују парламенти земаља чланица, гарантује се Хрватској и другим земљама западног Балкана, могућност уласка у ЕУ чим испуне услове и нужне реформе; 2. ШЕНГЕН - Европска унија укинула је 21. децембра границе према девет земаља које су Унији приступиле 2004. године, па је тако "шенгенска зона" слободног кретања проширена на 24 земље, у којима живи више од 400 милиона становника, и стигла је до граница Србије и Хрватске. У земљама источне Европе уклањање граница прослављено је као посљедња етапа подизања "гвоздене завјесе" из доба хладног рата. Шенгенском споразуму приступиле су Мађарска, Словенија, Чешка, Естонија, Литванија, Летонија, Малта, Пољска и Словачка, док је Кипар затражио одлагање на годину дана; 3. РУСИЈA - Владимир Путин, предсједник Русије, најавио је да се неће кандидовати на наредним предсједничким изборима у марту 2008, с обзиром да му истиче други и по уставу посљедњи мандат на тој функцији. Ипак, извјесно је да ће Путин, без обзира на којој функцији се буде налазио, још дуго бити водећа личност Русије, чији је политички и економски живот стабилизовао и коју је вратио је на међународну сцену као озбиљног и респектабилног саговорника. Русија је, поред осталог, преузела већу улогу на Блиском истоку, показала се као чврст преговарач о статусу Космета, запријетивши ветом у Савјету безбједности ако буде проглашена његова независност, натјерала Вашингтон да на Москву гледа као на партнера. Истовремено, захваљујући приходима од нафте, обновљена је урушена привреда Русије. "Обнова руске моћи" је један од разлога што је угледни амерички недјељник "Тајм" прогласио Владимира Путина за човјека године 2007. године; 4. ХAГ - Главном тужиоцу Хашког трибунала Карли дел Понте 31. децембра 2007. истекао је мандат, а на тој функцији од првог дана нове године замијениће је Белгијанац Серж Брамерц. Дел Понтеова је изјавила да са дужности одлази "разочарана зато што оптужени за најтеже ратне злочине, почињене на простору бивше СФРЈ, а прије свега Ратко Младић и Радован Караџић, нису ухапшени". Она је затражила од ЕУ да до њиховог хапшења одржи константан притисак на Србију; 5. КУБA - Фидел Кастро, неприкосновени кубански лидер готово пола вијека, наговијестио је средином децембра повлачење са предсједничке функције и, уопште, са политичке сцене. У писму, које је прочитано на кубанској телевизији, Кастро (80) је навео да му "није дужност да се држи своје предсједничке позиције, а још мање да спречава политички напредак млађих вођа". Кастро се због болести није појављивао у јавности 16 мјесеци, а крајем јула 2006. привремено је пренио предсједничка овлашћења на свог брата Раула, иначе министра одбране; 6. AТЕНТAТ - Бивши пакистански премијер и лидер опозиције Беназир Буто (54) убијена је 27. децембра у самоубилачком нападу у предграђу Исламабада, само два мјесеца послије повратка из добровољног изгнанства. Бутова је у самоубилачком нападу на крају предизборног митинга двије седмице уочи парламентарних избора у Пакистану, задобила тешке повреде, од којих је умрла... ПРЕСУДA Велики значај у години која је остала иза нас свјетске новинске агенције дале су пресуди Међународног суда правде у Хагу, по тужби БиХ против Србије. Пресуђено је да су снаге Војске Републике Српске у јулу 1995. починиле геноцид над муслиманским становништвом у Сребреници, а суд је, такође, пресудио да геноцида није било у другим крајевима БиХ. У процесу по тужби за геноцид, коју је БиХ поднијела против бивше СР Југославије, Међународни суд правде пресудио је да Србија није починила, ни подстицала геноцид у Сребреници 1995. године, нити је у томе била саучесник. Међутим, она је прекршила своје обавезе тиме што није учинила ништа да би спријечила тај злочин и да казни његове починиоце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.