Светиња препород дочекала

Хујали су вијекови над Раздолинама, освајачи ватром крчили пут до своје тобожње овоземаљске славе, али манастирско здање, закопано дубоко у памћењу православног народа, поново је ницало из пепела још љепше и силније

"КAД се некад на двоје расцијепило брдо Орлине, кад се кроз њега зачуо жубор Станишевачког потока, кад се у процјепу створила ливада са извором испод њега, анђео је на зараванак нечујно спустио цркву којој ни бисер морски љепотом раван није." Тако говори народно предање, а историјске читанке нас уче да је манастир Успенија пресвете Богородице у Добруну код Вишеграда дио Свете босанске горе, коју су створили Немањићи, да је ту црква била још у осмом вијеку, а да је постојећа изграђена 1219. године. Историју ове српске светиње и њену ризницу дуго су скривале три "скривнице", које су калуђери ископали испод олтара. Када су их археолози из Београда прије пет година открили, "скривнице" су биле празне, јер лоповима свих вјера ни светиње нису светиња. Хујали су вијекови над Раздолинама, освајачи ватром крчили пут до своје тобожње овоземаљске славе, али манастирско здање, закопано дубоко у памћењу православног народа ових крајева, поново је ницало из пепела још љепше и силније. Путописци су записали да је манастир некад опслуживало и неколико стотина калуђера, али да су све путнике и скитнице и бескућнике водом напојили и хљебом нахранили. Препород ова светиња доживљава кад митрополит дабробосански Николај одлучује да, послије 200 година, 1994. у Добрун врати монаштво. Око монаха Калистрата и Јована ничу нове грађевине, окупља се монашка братија, манастир постаје духовни и културни центар вишеградског краја. Њега походи Његова светост патријарх српски Павле, црквени великодостојници, познати српски умови, владари, поклоници ове светиње на обали ријеке Рзава... На Велику госпојину 2004. године у порти манастирског здања обиљежена је 200. годишњица подизања Првог српског устанка. У Карађорђевом конаку је тада отворен музеј Првог српског устанка и дабробосанских митрополита, као и галерија слика. На бријегу изнад цркве од тог дана Добруном господари монументални споменик вожду Карађорђу. Монашко братство, под будним оком митрополита Николаја, у издавачкој кући издаје лист митрополије "Дабар", а у њој је до сада штампано и 50 наслова духовног садржаја. Лист "Дабар" је обиљежио десет година постојања, а одскора постоји и часопис Српског соколског друштва "Соко". У здањима манастира окупљају се соколаши у предивним униформама, дјелује Културно-умјетничко друштво "Соко", секција ткаља... Митрополит Николај обнавља старе цркве и прави нову у Дражевини, отвара манастир у Вардишту... Поред добрунског манастира прошла је и траса обновљене ускотрачне пруге, а само прошле године овај комплекс посјетило је око 50 хиљада вјерника и туриста. Текст и фотографије Радоје ТAСИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.