Суза у херцеговачком кршу

Ове године треба да почне и изградња постројења за пречишћавање воде коју су становништво и индустрија Билеће већ користили, па ће Билећко језеро бити још чистије

КАДА је, прије 41 годину, потопљена пространа зелена долина Требишњице и створено Билећко језеро, рођени су и бројни планови и идеје о томе шта би све требало и могло да се изгради на његовим обалама, почев од туристичких, па до спортских и рекреативних садржаја. Мегаломански приједлози су ишли до те мјере да се тада навелико причало и о изградњи моста преко језера, од Дракуљице до Видиковца, преко ^епеличког залива, дужине близу километар. На тај начин, како се говорило, пут за Требиње био би скраћен, а мост велике ширине служио би и као туристичка атракција јер би на њему биле подигнуте продавнице сувенира и трговачке радње, а на његовим крајевима хотели и мотели. Мало је, наравно, и тада било оних који су вјеровали да ће то све бити изграђено брзо, јер је била ријеч о инвестицијама иза којих је морала да стоји држава, па и њој да буду скупе. Али, још мање је било оних који су могли да повјерују да ће, 40 година касније, језеро бити неискоришћено као и тада, не рачунајући, наравно, што се његова вода користе за производњу електричне енергије. У међувремену, на обалама Билећког језера изграђен је мотел "Видиковац" , на шестом километру пута од Билеће према Требињу, затим кафана "Језеро" , на излазу из Билеће преко пута касарне, која је данас претворена у ресторан и у ^епелици сплав-ресторан "Аполон" , који ради само љети, док је његов власник на обали однедавно изградио и чврсти објекат, и ту отворио кафану. У посљедњих неколико година на језеру су никла и четири рибогојилишта. И то је све од претећих садржаја изграђених у посљедњих 40 година. А планова и даље има на претек. Има, наравно, и могућности и исплативости, а једино недостаје новац да би се све то реализовало. Језеро, дуго 18, а широко од три до пет километара, нуди се свом својом љепотом и привлачношћу. Уз њега би, кажу, могли да се изграде бројни туристички и спортски објекти, гдје би било мјеста за припреме разних спортских клубова, почев од фудбалера, па до веслача, или чак и пливача у љетном периоду, али и за боравак туриста и рекреативаца. Ове године треба да почне и изградња постројења за пречишћавање воде коју су становништво и индустрија Билеће већ користили, па ће Билећко језеро бити још чистије и подсјећати на сузу у херцеговачком камењару. Најављен је и скори почетак изградње хидроелектране "Билећа" . Прије двије године завршени су радови на пробоју тунела Фатничко поље - Билећко језеро, дугог 15.650 метара, којим се преводе воде из горњих виших зона у ту вјештачку акумулацију, а хидроелектрана треба да се гради управо на излазу тунела у ^епелици. Њене турбине окретале би воду која сада из тунела несметано отиче у језеро. За риболовце Билећко језеро је прави рај на земљи јер обилује бројним рибљим врстама. У посљедње вријеме постало је познато и по веома крупним примјерцима шарана и сома. До сада је у његовим водама уловљено неколико десетина сомова тежих од 50 килограма, а бољи познаваоци веле да ту има и "бркајлија" тежих од 100 килограма. За пчеларење на обалама Билећког језера такође постоје одлични услови због обиља љековитих трава. И купачи би љети могли да уживају на његовим обалама, али за сада постоје само двије мање и слабо уређене плаже, и то у ^епелици, око четири километара од центра Билеће, и испод мотела "Видиковац" . Што се туриста тиче, они за сада највише посјећују манастир Добрићево у Ораху, на обали језера, око 12 километара од Билеће према Требињу. Ријеч је о манастиру за који се тврди да потиче из 13. вијека, који је шездесетих година прошлога вијека пренесен са старе локације у Добрићеву крај Требишњице и тако спасен од потапања. Постоји легенда према којој су туда пролазили цар Константин и царица Јелена по повратку из Рима. Ријеч је о цару који је хришћанство прогласио за званичну религију у Римској империји и који је започео изградњу Константинопоља, односно Цариграда, данашњег Истанбула. Одмарајући се у хладовини крај Требишњице, цар је рекао да је то мјесто добро и по томе се прозвало Добрићево. И тако, све је, у вези са језером и око њега, још увијек у сфери прича. А од онога што се прича поменимо још и најновија шапутања да су Руси заинтересовани за изградњу триста чуда на обалама Билећког језера у Ораху. Било тако или не, чињеница је да је велики број Билећана вијековима вјеровао да спас може да им стигне једино из Русије. А из Русије у Билећу до сада није стигло ништа осим огромног броја "бјелогардејаца" , протјераних из те земље у вријеме Октобарске револуције. У том граду задржали су се свега неколико година, па је и њих прогутао Запад, према којем су се одатле запутили. Али ко зна, времена се мијењају, а Руси све масовније стижу на Црногорско приморје, па можда неког њиховог богаташа привуче и Билећко језеро. ¥ Текст и снимци Шћепан АЛЕКСИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.