Српска негативно оцијенила стратегију културне башти

Будућа Стратегија развоја културе у БиХ треба да настане као резултанта ентитетских и кантоналних стратегија, закључили директори републичких институција културе

AД ХОЦ културна политика на дјелу је у БиХ више од деценију. Приоритети се одређују у ходу и у кабинетима министара. Културна мисија и визија не постоје, чак и када постоји Стратегија културне политике БиХ, с обзиром на то да овај документ не одражава заједнички и усаглашен поглед на развој културе БиХ свих њених народа. Коначан текст Стратегије усвојен је љетос, а Комисија за израду стратегије од 15 чланова при Министарству цивилних послова БиХ формирана је 2004. године одлуком Вијећа министара БиХ. Окупљени су и спољни стручни сарадници који су писали дијелове Стратегије, свако из своје области. Предсједник Комисије Ибрахим Спахић истакао је да су се чланови Комисије љетос појединачно изјаснили да прихватају коначни текст и оцијенили да се може упутити на Савјет министара БиХ. - Дат је и приједлог да се обави јавна расправа и констатовано да је то могуће након предвиђене процедуре рада и разматрања коначног текста у Савјету министара и Комитету за културу Савјета Европе. Након ове сједнице текст Стратегије и анекси објављени су на веб страници Министарства цивилних послова њњњ. мцп.гов.ба - објаснио је Спахић. Он је додао и да је разговарао са представницима културних институција које су биле заинтересоване за Стратегију. - Примједбе које смо накнадно добили размотрили смо са великом пажњом и корекције које су припремљене биће разматране на сједници Комисије која ће се одржати почетком фебруара ове године - нагласио је он. Помоћник министра за културу Српске Ирена Солдат-Вујановић истакла је, међутим, да понуђена Стратегија није у сагласности са политиком ЕУ и да нису уважени кључни ставови Српске, које су заступали наши чланови Комисије. - Министарство не прихвата коначан текст Стратегије - кратко је оцијенила Солдат-Вујановић. И директори водећих републичких институција културе у Српској негативно су оцијенили Стратегију. Према њиховом мишљењу, чак ни одлука о изради Стратегије није донесена на законски начин, односно није прошла кроз Народну скупштину Српске, нити кроз кантоналне скупштине у Федерацији БиХ. - Избор чланова комисије показује неразумијевање уређења БиХ и потребе да се испоштује национални и регионални критеријум - навели су у заједничкој изјави директори републичких институција културе Српске након увида у коначан текст Стратегије. Ибрахим Спахић рекао је, међутим, да никада током рада Комисије није било јавних примједби које се односе на прекршену демократску процедуру усвајања Стратегије и непоштивање националног и регионалног критеријума приликом избора чланова Комисије. - A све примједбе које су службено стигле из институција система и од учесника у процесу израде Стратегије Комисија је размотрила - истакао је Спахић. Љиљана Лабовић-Маринковић и Милорад Кењаловић били су једини представници Републике Српске у овој комисији све до доласка Средоја Новића на чело Министарства цивилних послова БиХ, када је и он укључен у рад Комисије. Остали чланови су секретар Зијада Ђапо, Шаћир Филандра, Јакоб Финци, Aзра Хајро-Лојо, Дубравко Јеремић, Дубравко Ловреновић, Шимун Муса, Хидајет Реповац, Сњежана Шушњара, Ламија Тановић, Шабан Захировић и предсједник Ибрахим Спахић. - Однос бошњачких и осталих чланова ове комисије напросто је неприхватљив - став је директора седам републичких институција у Српској, а начин на који је обликован тзв. завршни текст, сматрају, израз је потпуног недемократског понашања. Директор Народне и универзитетске библиотеке Српске Ранко Рисојевић појаснио је да Комисија није уважила његов текст иако је наведен као сарадник. - Aко мој текст није уважен, онда ја нисам сарадник - категоричан је Рисојевић. Како нам је појаснио, предлагао је да се уважи проста чињеница да данашња БиХ није иста као она која је постојала прије двадесет година. - БиХ данас има други уставни оквир, а то Стратегија негира и тражи повратак на предратну културну шему, коју су оличавале централне културне институције и расипност масовне културе. Нико се не пита из чега би данас произилазио централни карактер и значај тих институција, осим крилатице да је тако некад било и да су оне посебно важне за БиХ. Важне као трезори, или важне по послу који обављају за БиХ. То би требало раздвојити. Aко су важне као трезори, колекције, и томе слично, треба видјети да ли имамо још таквих институција. На примјер, Гази Хусрев-бегова библиотека. Ње нигдје нема као да се налази у Ирану, а не у БиХ. Слично се може рећи за још најмање пет-шест институција музејског типа - појаснио је Рисојевић. И за директорку Музеја Српске Наду Пувачић неприхватљив је став предлагача о позицији седам државних, централних институција културе које се налазе у Сарајеву. - Сматрам да се у том смислу може позиционирати само Земаљски музеј из Сарајева и Музеј Републике Српске из Бање Луке, зато што су музеји прворазредне културне институције једне државе. О свим другим институцијама које треба да буду државне и финансиране на државном нивоу треба претходно водити јавну расправу и утврдити критеријуме по којима једна институција постаје од државног значаја - став је Наде Пувачић. У цијелом тексту, примијетила је Пувачићева, доминира појам "државно" и "централно", што увелико намеће нову позицију неким институцијама и неким кадровима. - Због чега? Сматрамо да се мора јасно дефинисати појам "државни ниво у култури", јер се БиХ састоји од два ентитета, три конститутивна народа, гдје су званична три језика, три вјере, односно говоримо о веома сложеној друштвеној творевини која не може своју специфичност покрити само једним појмом државно - мисли Нада Пувачић. Колегијум Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Српске примијетио је да у случају централних институција културе у потпуности није испоштован критеријум да су то установе чији је оснивач некадашња СРБиХ, јер да јесте на томе списку би се нашли и национални паркови Сутјеска и Козара, те Спомен-подручје Доња Градина, чији оснивач је била СРБиХ. Колегијум је мишљења да Стратегија не пре¬дставља добру основу за развој културних дјелатности у БиХ, јер има форму есеја који почива на импровизованим ставовима појединца, заснованим на погрешним подацима. - Сматрамо да је немогуће прихватити документ који говори о култури, а сасвим паушално даје пресјек културне инфраструктуре и надлежности у тој области - њихова је оцјена. Завод је доставио хрпу аргументованих примједби на податке и оцјене Комисије које се односе на дио о заштити културно-историјског насљеђа. - Закључили смо да је на текст нацрта Стратегије културне политике БиХ немогуће амандмански дјеловати, поготово што се концепт унитарне културе провлачи кроз сваки њен сегмент. Неопходно је приступити изради новог текста, који ће се базирати на методологији коју за то прописује Европска заједница - рекла нам је директор Завода Светлана Шиљеговић. Помоћник министра за културу Српске Ирена Солдат-Вујановић сложила се да Стратегија није узела у обзир подјелу надлежности на свим нивоима власти, него се инсистира на јединственој умјесто на заједничкој Стратегији БиХ. - Данас ни једнонационалне европске државе немају јединствену стратегију културне политике, већ својом стратегијом обухватају све нивое власти који су самостални у одлучивању и у доношењу приоритета - истакла је помоћница министра за културу. Препоруке Стратегије су, према њеним ријечима, чисте директиве и воде централизацији. - Стратегија сва рјешења, посебно финансирање, тражи на нивоу државе, чиме се заобилазе ентитетска и кантонална министарства културе која би требала да уреде ову област, почев од закона па до финансирања. Умјесто тога, покушава се пребацити надлежност на државни ниво - изричита је Солдат-Вујановић. Стратегији је, према њеним ријечима, требао претходити културни преглед БиХ, који још није донесен, а који је требао прецизирати структуру, друштвено уређење и надлежности унутар државе и бити основа за доношење Стратегије. У изради Стратегије, категорична је Солдат-Вујановић, требало је кренути од тренутног стања и надлежности засноване на Уставу БиХ, који је културу оставио у надлежност ентитета, односно кантона и општина. - У БиХ треба да постоји Стратегија заједничког развоја културе, али она мора да одражава потребе и реалност свих грађана БиХ. Стога предлажемо да ентитетска министарства закључе споразум о сарадњи, на основу којег ће основати комисије које ће радити на допуни и побољшању овог документа - став је Министарства просвјете и културе Српске. Директори републичких институција културе сматрају да се процедура треба вратити у институције система и да се будућа Стратегија развоја културе у БиХ треба настати као резултанта ентитетских и кантоналних стратегија уз поштивање свих демократских корака. Овај документ без сагласности ентитетских министарстава културе, појаснила нам је помоћник министра за културу у Министарству цивилних послова БиХ Биљана Чамур, не би ни смио бити достављен на разматрање Савјету министара БиХ. Надамо се зато да још није све изгубљено и да ће БиХ заиста добити документ заснован на консензусу свих страна. Бранка СТЕВAНДИЋ ДЕЈТОН По Дејтонском мировном споразуму, област културе остављена је ентитетима и кантонима као самостална, да се уреди законски. Не постоји министарство културе у Министарском савјету, нити националне институције на нивоу државе БиХ. Пошто је Република Српска ову област уредила законодавно, не постоји више ни правни вакуум у коме би се предратни закони у области културе протезали на послијератно вријеме. Влада Републике Српске је основала седам републичких установа културе које имају законску надлежност на цијелом подручју ентитета Републике Српске. На тај начин ријешен је правни статус некадашњих регионалних установа културе, територијално смјештене у Републици Српској, које су добиле статус републичких, тј. централних у односу на све друге установе културе у Републици Српској. Статус седам институција културе чији је оснивач била некадашња СР БиХ у ФБиХ још увијек је неријешен. ЕКСПЕРТСКИ ТИМ Експертски тим, на основу уговора са Савјетом министара БиХ, који је учествовао у изради Стратегије, чинили су: Бјелошевић Предраг, Бучан Самра, Финци Јакоб, Гојер Градимир, Хајро-Лојо Aзра, Ковач Никола, Куленовић Твртко, Ловреновић Дубравко, Мисирлић-Пердув Љиљана, Мусабеговић Садудин, Одавић Ђорде, Реповац Хидајет, Рисојевић Ранко, Шушњара Сњежана, Тановић Ламија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.