Срцем за Хиландар

Тамбурашки оркестар Бања Лука је у протеклих шест година постојања одржао чак 48 хуманитарних концерата, а само 2006. низ од осам концерата за обнову манастира Хиландар. Логичан наставак таквих активности је посјета оркестра Светој Гори

ПРЕДВAСКРШЊУ Велику седмицу тамбурашки оркестар Бања Лука провео је на турнеји по Македонији и Грчкој. Осим концерата које су одржали, посјетили су манастир Хиландар и манастирско насеље Метеори. Бањолучки музичари су одали и почаст солунским ратницима на Српском војничком гробљу у Солуну - Зејтинлик. Тамбурашки оркестар Бања Лука је у протеклих шест година постојања одржао чак 48 хуманитарних концерата, а само 2006. низ од осам концерата за обнову манастира Хиландар. Логичан наставак таквих активности је посјета оркестра Светој Гори на Aтосу. Након великог пожара који је задесио свети манастир Хиландар 4. марта 2004. године наша је морална дужност да свако на свој начин да свој допринос обнови истог, а то наши "тамбураши" очигледно јесу. На турнеји по Македонији и Грчкој прелијепо је било бити Бањолучанин и дио ове музичко-културне, спортским жаргоном речено, репрезентације нашег града и народа. На свим концертима дуготрајним аплаузом тражен је бис. Македонци су од срца говорили "Бања Лука је тука"(Бања Лука је ту - показујући на срце). A Бањолучани су свирали срцем. Грци су очито много мање очекивали, а онда се утркивали дајући комплименте и позиве за будућа гостовања бањолучког оркестра у ову пријатељску и братску земљу. Градски тамбурашки оркестар "Бања Лука" на чијем је челу Здравко Ћосић са солистима Aнкицом Терзић и Станимиром Лалетом Петровићем подебљао је име свога града на културној карти Европе. Концерти у Куманову, Скопљу и Јерисосу су били и мали фестивали гдје су се поред оркестра из Републике Српске који је имао централно мјесто у програмима, представили Тамбурашки оркестар из Куманова и Мандолински оркестар из Скопља ... Приликом посјете једином српском манастиру на Светој Гори Хиландару, Бањолучани су могли да се увјере да се ова светиња обнавља полагано и темељно. У манастиру су сада двадесетак монаха. Близу манастира налази се кула краља Милутина, а у самој цркви налази се једна од најпознатијих икона на свијету, икона Богородице Тројеручице. У манастиру постоји једна главна, велика црква, а још је 12 "локалних" црквица, такозваних параклиса, односно капела. Манастирска ризница је веома богата, са иконама и списима од којих неке датирају још из 13. вијека. Игуман, отац Мојсије, тренутно је на лијечењу, а поред њега у манастиру је још двоје великосхимника. У манастиру су овом приликом остала нашим рукама исписана многа имена нама најдражих, и сигурни смо да се монаси и данас моле за њихове душе, наше здравље и срећу. Било би немогуће заобићи још једну од икона српског народа, а то је Војничко гробље из Првог свјетског рата, Зејтинлик у Солуну. Скоро сваки ходочасник Свете горе, па и путник намјерник у пролазу кроз Солун, упланира и посјету Српском војничком гробљу. Посјета је једнако битна као и посјета Хиландару, и препуна духовних узбуђења, приликом одавања почасти овом светом мјесту. Обично се помињу двије наше велике светиње у Грчкој, Хиландар и Зејтинлик. Ту је, хвала Богу, још увијек чика Ђорђе Михаиловић којег смо срели и упознали. Човјек са шајкачом на глави, у старачкој али и мушкој снази преузео је дужност "чувара гробља" од свога оца. Отац Ђура је умро ту, чувајући гробље. Сахрањен је у једном од војничких гробова, поред свог оца Саве, Ђорђевог дједа, који је био добровољац у српској војсци. Чика Ђорђе, срдачно нас дочекујући, износи флашу наше домаће шљивовице, с тим што се прво мало одлије за душе оних који почивају ту на Зејтинлику, како је обичај у нашем народу. Частећи нас, чика Ђорђе стрпљиво објашњава све што је интересантно и одговара на свако наше питање. Познаје сваку личност о којој се запита, мјесто одакле је, какав је јунак био, гдје је погинуо, ко је пренесен од родбине у Отаџбину. Као да је са њима ратовао и живио. Обиље тих података сабрао је и запамтио од свога оца и дједа и родбине која је долазила у посјету својима. Бојим се да ће све то бити изгубљено, када он напусти свој посао и оде у пензију. Са њиме се, како он рече, прекида мушка лоза његове породице. - Намјеравам да доведем некога од својих Михаиловића из Радановића у Боки Которској, да наставе традицију - рекао је чика Ђорђе. Сусрет са "Метеорима" доживјели смо као сусрет са ванземаљским мјестима. Манастирско насеље Метеори је смјештено на огромним и стрмоглавим стијенама које се нагло уздижу на сјеверозападном рубу Тесалијске равнице. Необично разнолик пејзаж, каквих има мало гдје на свијету, изазива мјешавину страхопоштовања и задивљености. У повратку са Метеора обишли смо и упалили свијеће, напили се и умили светом водом у манастиру Свете Петке у подножју Зевсове планине Олимпа... Импресионирани оним што смо видјели и доживјели на овој турнеји Тамбурашког оркестра Бања Лука, након свега можемо дописати: "Бањалучка тамбура слушала се и простором између Aтоса и Олимпа". Текст и фотографије Н. КУШТРИНОВИЋ МЕТЕОРИ Калуђерска заједница на Метеорима јединствена је у свијету. Поријекло ових стијена проучавали су многи грчки и свјетски геолози и научници али је приједлог њемачког геолога Aл Филипсона највјероватнији. Он сматра да је овај колосални комплекс стијена изашао на површину из делта регије огромне ријеке која је текла хиљадама година у тијесан али дубок дио мора које је тада обухватало све што је данас Тесалијска регија. Овдје су многи пустињаци одлучили да се настане, на врховима лебдећих стијена, тражећи да живе ближе богу, посвешћујући себе у молитви и духовном размишљању. Aтанасије Метеорски је 1344. године окупио око себе четрнаест калуђера и из сусједства и са њима започео подизање прве од зграда која је касније постала чувени манастир Велики Метеорон...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.