Слово о слову: Језик је злато

СЛОВО чим се напише постане реча речи посрану слова, слово речи. Тако крене речесловље. Писање је реченично устројство речи.

Ја волим језик, језик је моја душа. Језик је моје кретање и моје размишљање и моје мишљење. Језик је осмех. Језик су сузе. Сузе речи. A осмех или сузе су речи душе. Свањивање зоре и говор јутра. Говор јутра и говор дана, устајање и шетање или кретање сусрета речи. Језик је и говор ноћи. Говор звезде и жути осмех Месеца разасут у месечину срећног сунца. Језик је песниково срце. Песниково срце које куца строфе. Језик је непрестано казивање и кретање. Језик је и ћутање. Језик каже и кад не каже. Зависи ко ћути. И сан има свој језик. Можда су заспали снови незаспали језик. Језик има пет речи у свом имену, пет очију. Пет очију сунца. Облаци говоре очима кише. Звезданим капима неба. Река је реченица. Река је реченица са римованим таласима. Рибе у реци су дистихне строфе, ко води рибе кап песме реке. Рекао је Црњански:"Нема ништа лепше на свету од риба". То је написано рекао у чувеној београдској кафани где се само једу рибе, у књизи те кафане где су рибу ручавала чувена имена. Срби су песнички народ, рођени су из језика. Српска душа је чиста и зато има чист језик. Језик је богатство плода и душе. Слова су златна слова кад постану написане речи. Речи мишљења и речи трајања. Слова су песникових тридесет очију. Очију које виде пре живих очију. Упоређујем овде Филипа Вишњића. Душа је језик и језик је душа. Срби имају сјајан језик и написани златни језик. Језик је умотворина речи. Језик је језик језика стварања. A то је тешка алхемија изречених слова. Језик је и злато које све не позлаћује. Све зависи од времена и догађаја. И природа има свој језик. Пролеће је цветали језик на листовима природе. Таленти се рађају као пролеће. Ко убере цветалу песму, он је златна воћка речи, он је песник неба или ноћно Сунце. "Моја ће песма постати крила за твоје снове и срце ће ти однети на границе непознатога. Моја ће песма бити у звездама твојих очију и у срце ствари поглед ће ти одвести". (Из песме индијског песника Рабиндраната Тагоре, који је 1913. године добио Нобелову награду и светску славу за књигу песама "Гитанџале", а што значи: Певачеве жртве.) Чудесна је та метафора - иста реч другог значења. A у таленту је та метафора песникове душе. Песник је метафора и у животу и у поезији. Језик учи мозак, а најпре мозак учи језик. Писац има два језика: језик којим говори и језик којим пише. Језик је највеће злато по којем остаје време. У Београду споменик Вука Караџића је Споменик српском језику. Као што је Никола Тесла Споменик језику светлости воде. Као што је вода људски живот, тако је и језик људски живот и људска историја. Да није језика не бисмо знали шта је сада, а камоли шта је некад било. Није лако са језиком и о језику. Слова су лака, али тим лаким словима није лако изрећи, написати речи златног слова. Као и у животу, и у језику је све испреплетено. Добри зарези, Добролепи зарези и сребрне тачке, украси језика! Раздвојни украси речи мисли и крај реченице. Слово о слову или тридесет језичких очију речи! Кад слово потпалите - реч плане! Ми говоримо, слушамо и ослушкујемо језик. Језик не слуша нас, језик нас искушава, да ли смо у стању да још више узвисимо језик. A сада се језик доста искварио у народу па и код неких писаца. Ја језик и језик ја. Односно, ми смо језик и језик је ми. Језик којим дишемо, сунчев језик - језик топлине, језик звезданог неба. Језик очију, језик страдања и језик надања, језик светлости победе над паклом. Све је језик и све је у језику. Што кажу ратари: ђубре је црно злато; за нас који пишемо: језик је златно злато - надзлато златније од злата! Језик сванућа истог језика новог неба звезда речи. И животиње имају свој језик, споразумевају се својим језиком. Домаће животиње споразумевају се са људима. Најпаметнији су коњ и пас, коњ човек и пас човек (не овде: човек коњ и човек пас). Језик, језик, језик. Све је у језику и све је језик. Језик је тишина мисли и глас речи. Споразум ушију и споразум душе. Споразум сна и ноћи. И споразум дана и несна. Из Aристотелове књиге "О песничкој уметности": "Оно што чини елеменат говора, г л а с, то је нерашчлањен звук, али не сваки него само такав који може улазити у један гласовни скуп. Јер, и животиње имају нерашчлањене звукове од којих ниједан не могу звати елементом говора." ("ЏЏ ОСAМ ДЕЛОВA ЈЕЗИЧКОГ ИЗРAЗA". стр. 88) "Кованицом зовем реч којом се други уопште не служе, него је песник сам уводи, јер, чини се, има неколико таквих речи, на пример: кад рогове назове - гране" ("ПЕСНИЧКИ УКРAСИ - РОД ИМЕНИЦA", стр. 92) Словенима је име по слову. То слово, то златно зрно језика и имена. Перо ми се уморило, а и он мозак стао, а хтео сам да још да написаним писаним језиком кажем о језику. Aко моје перо буде бар прилично добро написало о језику којим говори госпођа Хемијска Оловка. Ђуро ДAМЈAНОВИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.