Slovo o slovu: Jezik je zlato

SLOVO čim se napiše postane reča reči posranu slova, slovo reči. Tako krene rečeslovlje. Pisanje je rečenično ustrojstvo reči.

Ja volim jezik, jezik je moja duša. Jezik je moje kretanje i moje razmišljanje i moje mišljenje. Jezik je osmeh. Jezik su suze. Suze reči. A osmeh ili suze su reči duše. Svanjivanje zore i govor jutra. Govor jutra i govor dana, ustajanje i šetanje ili kretanje susreta reči. Jezik je i govor noći. Govor zvezde i žuti osmeh Meseca razasut u mesečinu srećnog sunca. Jezik je pesnikovo srce. Pesnikovo srce koje kuca strofe. Jezik je neprestano kazivanje i kretanje. Jezik je i ćutanje. Jezik kaže i kad ne kaže. Zavisi ko ćuti. I san ima svoj jezik. Možda su zaspali snovi nezaspali jezik. Jezik ima pet reči u svom imenu, pet očiju. Pet očiju sunca. Oblaci govore očima kiše. Zvezdanim kapima neba. Reka je rečenica. Reka je rečenica sa rimovanim talasima. Ribe u reci su distihne strofe, ko vodi ribe kap pesme reke. Rekao je Crnjanski:"Nema ništa lepše na svetu od riba". To je napisano rekao u čuvenoj beogradskoj kafani gde se samo jedu ribe, u knjizi te kafane gde su ribu ručavala čuvena imena. Srbi su pesnički narod, rođeni su iz jezika. Srpska duša je čista i zato ima čist jezik. Jezik je bogatstvo ploda i duše. Slova su zlatna slova kad postanu napisane reči. Reči mišljenja i reči trajanja. Slova su pesnikovih trideset očiju. Očiju koje vide pre živih očiju. Upoređujem ovde Filipa Višnjića. Duša je jezik i jezik je duša. Srbi imaju sjajan jezik i napisani zlatni jezik. Jezik je umotvorina reči. Jezik je jezik jezika stvaranja. A to je teška alhemija izrečenih slova. Jezik je i zlato koje sve ne pozlaćuje. Sve zavisi od vremena i događaja. I priroda ima svoj jezik. Proleće je cvetali jezik na listovima prirode. Talenti se rađaju kao proleće. Ko ubere cvetalu pesmu, on je zlatna voćka reči, on je pesnik neba ili noćno Sunce. "Moja će pesma postati krila za tvoje snove i srce će ti odneti na granice nepoznatoga. Moja će pesma biti u zvezdama tvojih očiju i u srce stvari pogled će ti odvesti". (Iz pesme indijskog pesnika Rabindranata Tagore, koji je 1913. godine dobio Nobelovu nagradu i svetsku slavu za knjigu pesama "Gitandžale", a što znači: Pevačeve žrtve.) Čudesna je ta metafora - ista reč drugog značenja. A u talentu je ta metafora pesnikove duše. Pesnik je metafora i u životu i u poeziji. Jezik uči mozak, a najpre mozak uči jezik. Pisac ima dva jezika: jezik kojim govori i jezik kojim piše. Jezik je najveće zlato po kojem ostaje vreme. U Beogradu spomenik Vuka Karadžića je Spomenik srpskom jeziku. Kao što je Nikola Tesla Spomenik jeziku svetlosti vode. Kao što je voda ljudski život, tako je i jezik ljudski život i ljudska istorija. Da nije jezika ne bismo znali šta je sada, a kamoli šta je nekad bilo. Nije lako sa jezikom i o jeziku. Slova su laka, ali tim lakim slovima nije lako izreći, napisati reči zlatnog slova. Kao i u životu, i u jeziku je sve isprepleteno. Dobri zarezi, Dobrolepi zarezi i srebrne tačke, ukrasi jezika! Razdvojni ukrasi reči misli i kraj rečenice. Slovo o slovu ili trideset jezičkih očiju reči! Kad slovo potpalite - reč plane! Mi govorimo, slušamo i osluškujemo jezik. Jezik ne sluša nas, jezik nas iskušava, da li smo u stanju da još više uzvisimo jezik. A sada se jezik dosta iskvario u narodu pa i kod nekih pisaca. Ja jezik i jezik ja. Odnosno, mi smo jezik i jezik je mi. Jezik kojim dišemo, sunčev jezik - jezik topline, jezik zvezdanog neba. Jezik očiju, jezik stradanja i jezik nadanja, jezik svetlosti pobede nad paklom. Sve je jezik i sve je u jeziku. Što kažu ratari: đubre je crno zlato; za nas koji pišemo: jezik je zlatno zlato - nadzlato zlatnije od zlata! Jezik svanuća istog jezika novog neba zvezda reči. I životinje imaju svoj jezik, sporazumevaju se svojim jezikom. Domaće životinje sporazumevaju se sa ljudima. Najpametniji su konj i pas, konj čovek i pas čovek (ne ovde: čovek konj i čovek pas). Jezik, jezik, jezik. Sve je u jeziku i sve je jezik. Jezik je tišina misli i glas reči. Sporazum ušiju i sporazum duše. Sporazum sna i noći. I sporazum dana i nesna. Iz Aristotelove knjige "O pesničkoj umetnosti": "Ono što čini elemenat govora, g l a s, to je neraščlanjen zvuk, ali ne svaki nego samo takav koji može ulaziti u jedan glasovni skup. Jer, i životinje imaju neraščlanjene zvukove od kojih nijedan ne mogu zvati elementom govora." ("DžDž OSAM DELOVA JEZIČKOG IZRAZA". str. 88) "Kovanicom zovem reč kojom se drugi uopšte ne služe, nego je pesnik sam uvodi, jer, čini se, ima nekoliko takvih reči, na primer: kad rogove nazove - grane" ("PESNIČKI UKRASI - ROD IMENICA", str. 92) Slovenima je ime po slovu. To slovo, to zlatno zrno jezika i imena. Pero mi se umorilo, a i on mozak stao, a hteo sam da još da napisanim pisanim jezikom kažem o jeziku. Ako moje pero bude bar prilično dobro napisalo o jeziku kojim govori gospođa Hemijska Olovka. Đuro DAMJANOVIĆ

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.