Слике јасеновачког пакла

Први пут у историји Музеја Републике Српске сјећања на Јасеновац и Козару, на којој жене деценијама не скидају црне мараме, оживљена су на овакав начин

"ЈAСЕНОВAЦ - систем усташких логора смрти", прва мултимедијална изложба у Музеју Републике Српске аутентично је свједочанство о јасеновачком паклу, историји и легенди које се везују за овај догађај. Бројни посјетиоци од уторка дошли су у простор сталне поставке Музеја да разгледају фотографије, документе и тродимензионалне предмете желећи да одају почаст жртвама Јасеновца. Седам цјелина "Други свјетски рат", "Независна држава Хрватска", "Логор", "Злочини у логору", "Дјеца у логору", "Пробој Јасеновац" и "Јасеновац и Градина данас" дочарали су један од најзначајнијих догађаја у историји српског народа. Под мотом "Битку са невиним жртвама још нико није добио", стиховима Матије Бећковића приређен је музичко-сценски рецитал у којем су надахнуто казивали стихове чланови "Дис" позоришта младих из Бање Луке и појали чланови октета "Свети Платон" , којем је дириговао Aрсен Чаркић. Вјерну слику затвореног црног круга у којем се дешавао злочин дао је нови простор у Музеју Републике Српске. Први пут у историји Музеја Републике Српске сјећања на Јасеновац и Козару на којој жене деценијама не скидају црне мараме оживљена су на овакав начин. У доњем дијелу изложбе је почетак Другог свјетског рата, стварање Независне државе Хрватске, а на галеријском простору кроз тунел од свијетлосивог до црног представљени су злочини над дјецом до изласка и пробоја, који најављује дневна свјетлост. - Степенице које воде у горњи дио изложбе обмотане су црним платном и оне нас на симболичан начин уводе у простор Јасеновца и језивих догађаја о којима ова изложба свједочи - рекла је конзерватор рестауратор сликарских дјела Дијана Пешикан - Егић, која је урадила ликовно рјешење изложбе. Aутор изложбе је историчар, виши кустос Драго Трнинић, а идејно рјешење урадио је историчар Синиша Синадиновић. Свој допринос осмишљавању изложбе дали су и академски сликар Зоран Егић, сценограф Драгана Пурковић - Мацан и бројни сарадници. - Поносни смо што смо изложбу урадили сопственим снагама. Опредијелили смо се за мултимедијалну изложбу зато што савремени посјетилац користи све врсте медија, електронски израз, нове технологије и све се то може примијенити, а да се о Јасеновцу говори на начин на који се може изазвати изузетна емоција, јер то и заслужује - рекла је директор Музеја Републике Српске Нада Пувачић. Aутор изложбе Драго Трнинић истакао је да јасеновачки пакао ни данас није истражен. - Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, као и злочини над осталим становништвом и свједочења преживјелих приказани су на аутентичан начин. Бодљикаве жице, фотографије настрадале дјеце и цијелих породица, нож којим су усташе убијале и кашика којом је једна жена јела три године у логору не могу никога да оставе равнодушним - подвукао је историчар Драго Трнинић. Настојећи да што више сазнају о страдањима о Јасеновцу уз разгледање фотографија и документарних филмова посјетиоци имају прилику да обилазе сталну поставку у жељи да се Јасеновац никад не заборави. Неда СИМИЋ-ЖЕРAЈИЋ Фотографије Растко ОСТОЈИЋ ЈЕРУСAЛИМ Изузетно велико интересовање публике изазвало је предавање јеромонаха Јована Ћулибрка "Јасеновац поглед из Јерусалима". Међу фотографијама јасеновачких жртава говорио је о Јасеновцу као једном од најзначајнијих догађаја у историји српског народа. - Питање Јасеновца је за српски народ питање "Бити или не бити" - поручио је отац Јован.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.