Савка Нинковић, четири деценије члан ЦКУДМ "Веселин Ма

Рађају се пријатељства која трају деценијама, а не треба заборавити да је међу маслешовцима за готово шездесет година постојања друштва склопљено више од педесет бракова, рекла Савка Нинковић

ПРИЈЕ равно четрдесет година, на аудицији за нове играче, у тадашњем Културно-умјетничком друштву "Веселин Маслеша", појавила се и Савка Нинковић, седамнаестогодишњи онижи разиграни дјевојчурак. За дивно чудо, мада је двориште Друштва било пуно стаситијих момака и дјевојака, примише и њу и тако поче прича о Савки и "Маслеши", која траје од 1967. године до дана данашњег. Хиљаде километара по бившој Југославији, Италији, Aустрији, Шпанији, Португалији, Холандији, Енглеској... што као играчица, што као умјетнички руководилац ансамбла, стотине концерата, небројено малишана, дјевојака и момака, које је научила прве кораке народних игара, пријатељства која трају деценијама, исписују богату књигу љубави према фолклору, аматеризму, првенствено према људима. Пребирајући по успоменама Савка се враћа у средњошколске дане, сјећа се првих турнеја по Истри, одлазака у Трст, на чувену Понте Росо, куповина фармерки и "минића" за вечерње изласке послије концерата, рађања првих срећних и несрећних љубави, одрастања међу педесетак људи, с којима се дијели и срећа и туга. - У то вријеме играчи су били подијељени у три групе: A-наступајући ансамбл, Б-припремни и Ц-група у којој су прве кораке "срицали" нови играчи. У тој Ц-групи сам почела и ту сам играла двије године. Једно вријеме водио нас је, сада већ покојни, Васо Поповић, да би нас потом предао Стјепану Марићу, од којег се заиста много могло научити - испричала је Савка, односно Сале, како је сви одмила зову. Када је Бању Луку 1969. задесио земљотрес, живот у "рањеном" граду је кратко застао, пробе се нису одржавале. Срећом, зграда у којој су тада биле друштвене просторије (данас је ту Пословни центар СПЦ) била је чврста стара грађевина, па није много оштећена у земљотресу. Фолклораши су своје просторије дијелили са глумцима Народног позоришта и боксерима. У међувремену, Савка је почела да игра у Б, а затим у A ансамблу. - Наш кореограф Васо 1974. године послије турнеје у Француској отишао је из "Маслеше" у ансамбл "Карло Ројц", па сам преузела A ансамбл и како сам тада почела, до данас нисам прекидала - објаснила је Савка. Она је до 1989. активно играла и наступала тако да се цио њен живот кретао у"Маслеши и око њега. Желећи да о фолклору што више научи кренула је на семинаре, најприје у Сарајево, а затим је отишла у школу фолклора, коју је организовала тадашња Просвјетна заједница Хрватске. - Четири године, по 20 дана, ишли смо у љетњу школу, гдје смо учили фолклор од Триглава до Ђевђелије, а зими смо десет дана полагали испите - нагласила је Савка. Савка већ годинама води и ветеране, играче који су тада почели са њом да играју, или коју годину касније. Заједно већ цијелу деценију одлазе у Житиште на Фестивал фолклора ветерана, а два пута су наступали и у Енглеској. - Какав је ко као човјек и као друг најбоље се види на турнејама, гдје се дружимо по 24 часа. Рађају се пријатељства која трају деценијама, а не треба заборавити да је међу Маслешовцима за готово шездесет година постојања Друштва склопљено више од педесет бракова, многи су једни другима и кумовали - подсјетила је Савка. Она је додала да неки чланови "Маслеше" имају дјецу у A ансамблу, па се деси, посебно на сусретима генерација, да заједно наступе отац и син или мајка и кћерка. Данас пензионер, Савка је и даље веома активна. Ради са дјецом и ветеранима, стигне и да заплеше у Плесном клубу "Болеро", са својим другарима из "Маслеше". Све речено, уз напомену да је Савка и дугогодишњи давалац крви, даровала драгоцјену течност која живот значи више од тридесет пута, доприноси да портрет Савке Нинковић буде осликан најтоплијим бојама. Р. КУЛУНЏИЈA ХОЛAНДИЈA - Водила сам четрдесеторо малишана на Дјечији фестивал фолклора у Холандији. Са мном је била само гардероберка, један родитељ и возач. Велика јер то одговорност, бојала сам се да се неко не разболи, да се не повриједе у несташлуцима... Били смо смјештени у једној школи, а поред је био луна-парк. Наравно, дјеца су жељела да иду, пустила сам их, с тим да се врате до 22 часа. Сви су дошли петнаест минута прије договореног времена, жељели су да ми на повјерење узврате повјерењем - присјетила се Савка Нинковић. НAЈДРAЖA ТУРНЕЈA - Мој први одлазак у иностранство са Друштвом, на Сицилију 1975. године у фебруару, уједно је и моја најдража турнеја. На фестивалу фолклора у граду Aгриђенто упознала сам фолклор многих земаља, Енглеске, Француске, Шпаније, све до Непала, што нам је свима било најзанимљивије - рекла је Савка Нинковић. НAЈДИРЉИВИЈИ ДОГAЂAЈ - На фестивалу у Енглеској 1978. десило се нешто незаборавно. Сазнавши да те године наше Друштво "Веселин Маслеша" прославља тридесет година рада, домаћица нам је спремила прекрасну велику рођенданску торту. Весељу није било краја, а сви смо тај догађај уписали у своје књиге сјећања, које прелиставамо кад год се сретнемо - нагласила је Савка Нинковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.