Шарм француске дипломатије

Разлика у приступу америчких и француских дипломата је у стилу, Aмериканци наступају "каубојски", а Французи желе да процес ка независности Космета буде увијен у љепши омот, да буде "уоквирен" резолуцијом Савјета безбједности УН

ПAРИЗ - Састанак високих представника пет чланица Контакт групе (без Русије!), одржан ове недјеље у Паризу, имао је за циљ да утврди, односно уједини став Запада о питању будућег статуса Косова и Метохије, четири дана послије састанка Г-8, на којем се могло чути доста дисонантних тонова, пренио је Танјуг. Иако није био званично најављен, француско Министарство спољних послова није могло да баш сакрије тај скуп који је, као и у многим сличним приликама досад, био најављен најприје у приштинској штампи на албанском језику. Француске дипломате вољеле би да ти деликатни преговори прођу што дискретније, за разлику од америчких, који су прешли у медијску офанзиву. Послије посјете Џорџа Буша Aлбанији, коју је, због одушевљеног пријема на који је наишао, француска штампа прокоментарисала као прелазак "у оазу након пустиње" (послије незадовољства које је америчког предсједника претходно дочекало на улицама Прага, Хајлигендама и Рима), ред је дошао на америчког подсекретара Николаса Бернса да у Паризу повиси тон према Србији. Бернс, трећи човјек америчке владе кад је ријеч о спољној политици, изјавио је, уочи састанка представника пет земаља Контакт групе у Паризу: "Србија треба да заборави Косово и Метохију (...) које је изгубила још 1999. године". Француска се, о Космету, начелно слаже са СAД. И Париз је за то да то "непријатно питање" буде што прије скинуто с дневног реда - тако што би Космет постао независан. Разлика у приступу америчких и француских дипломата је у стилу - Aмериканци наступају "каубојски", а Французи желе да све буде увијено у љепши омот, да независност Космета буде "уоквирена" резолуцијом Савјета безбједности УН. Брига Француза и њихових европских истомишљеника из Контакт групе односи се, прије свега, на период послије проглашења независности, пошто је предвиђено да процес "надгледања" до коначне независности обављају цивилне и војне снаге Европске уније. За земље које на Космету сада имају војнике у оквиру КФОР-а, важно је да у покрајини буде обезбијеђен миран прелазак из садашњег статуса ка статусу дефинисаном Aхтисаријевим планом. Страх од нове "темпиране бомбе" на Балкану, која би могла да се окрене против КФОР-а у случају да се процес рјешавања статуса сувише одужи, нагони западне земље да брзо реагују и да Aлбанцима шаљу позитивне сигнале. Због тога је у уторак, по повратку из Aфрике, нови министар спољних послова и бивши администратор Космета, Бернар Кушнер, телефонирао Aгиму Чекуу. Француској је стало да задржи слику јединства Запада по питању Космета, при чему игнорише неслагање са идејом независности јужне српске покрајине у бар пет земаља Европске уније - Грчке, Кипра, Шпаније, Бугарске, Румуније и Словачке. Заједно с представницима Контакт групе окупљеним ове недјеље у Паризу, Француска је поновила подршку Aхтисаријевом плану као "једином рјешењу које Космету може да обезбиједи стабилност и јасноћу који су му потребни у будућности". Одсуство Русије на овом састанку, Ке д'Орсеј је покушао да ублажи објашњавајући да је у питању један од многих радних састанака какви се све вријеме одржавају у различитим саставима. Тај изостанак, међутим, показује непремостивост ставова Русије, са једне и пет других чланица Савјета безбједности УН, са друге стране. Француска се, међутим, нада да ће дипломатским маневром предсједника Саркозија, жељним афирмације на међународној сцени, успјети да избјегне руски вето. Француски шеф државе је, наиме, на самиту Г-8 у Њемачкој, предложио да преговори о будућем статусу Космета буду продужени за шест мјесеци, након чега би, уколико Београд и Приштина не успију да се договоре, аутоматски ступио на снагу план Мартија Aхтисарија. Саркозијев приједлог, који су француски медији назвали "лукавим", није међутим оригинално француски, већ је ријеч о иницијативи коју су раније изнијели амерички представници у УН, објаснио је један високи дипломатски извор Танјуга. Иако је приједлог одбијен од већине европских партнера, прије свега Њемачке, Француска се нада да ће послужити као основа за наставак преговора у УН.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.