Сабор српског изворног народног стваралаштва

Тема овогодишњег сабора била је "Крсна слава" и сви учесници су за презентацију материјалног, ликовног и литерарног стваралаштва као и националне кухиње били обавезни да покажу како се у њиховом крају некада и како се данас слави

СAБОР српског изворног народног стваралаштва, 30. по реду, који је минулог викенда одржан у Бањи Врућици, био је прави празник фолклора, народних обичаја, ношњи... Био је то празник за Теслић. Прво братско коло учесници су одиграли на тргу након дефилеа централном градском улицом. Овакав наступ учесника Сабора, у њиховим прелијепим народним ношњама, измамио је становништво Теслића да им пожели добродошлицу. На овој смотри српског изворног народног стваралаштва чији је циљ да од заборава отргне и сачува непроцјењиво благо наше традиције у ревијалном и такмичарском дијелу учествовало је укупно 30 културно-умјетничких друштава из Републике Српске, Србије и Хрватске. О значају једног оваквог скупа говори и податак да он из године у годину постаје све бројнији, посебно када је у питању наступ дјеце на Сабору. Учешће дјечијих ансамбала почело је у послијератном периоду постепено се омасовљавајући да би их на 30. рођендан Сабора, прве вечери, наступило чак 20. Тема овогодишњег сабора била је "Крсна слава" и сви учесници су за презентацију материјалног, ликовног и литерарног стваралаштва као и националне кухиње били обавезни да покажу како се у њиховом крају некада обиљежавала крсна слава и како се дан данас слави. На исту тему одржано је стручно-научно савјетовање на којем су се окупили еминентни стручњаци из области етнологије. Савјетовање, којим је овај сабор започео, јединствено је у Републици Српској и током вишечасовног рада учесници су кроз своје реферате презентовали какви се све обичаји везују за крсну славу у разним српским крајевима. Презентација материјалног стваралаштва одржана је током оба саборска дана у хотелу "Кардиал" и том приликом су посјетиоци могли да виде шта је све потребно (ношње, икона, свијећа) за прославу крсне славе у крају одакле долазе друштва. Такође, и ликовно стваралаштво са славским мотивима и ликовима светитеља своје мјесто нашло је у холу највећег хотела у познатом бањском комплексу. Ту су била изложена разна умјетничка дјела рађена у дрвету, на камену или су насликана на платну. Литерарно стваралаштво представљено је током књижевног послијеподнева другог дана саборовања. Највише пажње, осим сценског приказа обичаја, на Сабору привлачи припрема и презентација националне кухиње. На платоу поред мотела "Кисељак" своје кулинарско умијеће показале су вриједне домаћице, чланице културно-умјетничких друштава, којима понекад у помоћ прискачу и колеге. Посебно када је у питању печење јагњади и прасади на ражњу. И овај пут на трпезама свих друштава нашле су се разна јела и друге ђаконије које се припремају за крсну славу у њиховим крајевима. С обзиром на то да се одмах по завршетку припремања хране вршила и презентација специјалитета број посјетилаца веома је порастао. За вријеме сценских наступа, током двије саборске вечери, десет културно-умјетничких друштава приказало је обичаје за славу, покривање куће, Ивандан, свадбу, прело на витлу... у Неготинској крајини, Чонопљи, Лесковцу, Борову, Брезичанима, Романији, Херцеговини и Крајини. Први пут на Сабору је наступило културно-умјетничко друштво "Херцеговина" из Требиња и одмах је успјесима успјело обиљежити учешће јер се у свој град вратило са саборском статуом. Највише аплауза кршни Херцеговци добили су за сценски наступ гдје су показали како се у њиховом крају, поносно, уз српске гусле прославља крсна слава. Овакав приказ обичаја жири је наградио првим мјестом. Aли и само одушевљење које су изазвали међу публиком била је довољна награда. Калиновачко културно-умјетничко друштво "Загорје" такође је имало запажен сценски наступ. За приказ обичаја прославе крсне славе у калиновачком крају награђени су великим аплаузом и другим мјестом. Треће мјесто у највише посјећеној саборској дисциплини подијелили су домаћини Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" са приказом обичаја необичног назива "Aл' је лијеп овај рад, више лад него рад" и културно-умјетничко друштво "Пискавица" из Пискавице са обичајем "перушање". Они су током петнаестоминутног наступа показали како се за вријеме јесењих вечери, уз пјесму и причу, перуша кукуруз у том крајишком мјесту. Текст и фотографије Марија СИМИЋ НЕГОДОВAЊЕ Титулу свеукупног побједника, као и прошле године, освојила је теслићка "Просвјета". Одлука жирија изазвала је велико негодовање како међу учесницима тако и у публици и пропраћена је звиждуцима. Многи нису очекивали такав епилог и то је било видљиво посебно зато што су домаћини и прошле године добили исту награду па су присутни коментарисали да је све то нескромно. Иако је завршне вечери у ревијалном дијелу требало да наступе сви учесници, послије проглашења побједника већина се разишла не скривајући своје незадовољство упркос ријечима предсједника Саборског одбора Гордане Aнђелић која је на отварању Сабора истакла да су, без обзира на такмичарски карактер, сви учесници истински побједници времена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.