Рај за очи, сласт за непце

Товари тамножуте пршуте, шарене сланине, кобасице и стеље подсјећају на богатство душе златиборског сељака, који не може да оре и копа плитку и посну земљу, али зна и умије да производи јела за гурмане

ПОБЈЕДНИК Осмог сајма сувомеснатих производа и ужичке пршуте, који је одржан у селу Мачкату на Златибору је домаћин Милија Брковић који је за изложене производе по оцјени стручног жирија заслужио седам златних и једну сребрну медаљу. Брковић је по четврти пут побједник популарне Пршутијаде, а није ни чудо јер он, како је рекао, ужичку свињску и говеђу пршуту, ужичку кобасицу, сланину и овчију стељу суши на стари начин, како су то и његови прадједови радили. Овај произвођач је на сајму изложио и свињску пршуту тешку 21 килограм и дугу 2,15 метара, а говеђа пршута његовог комшије Драгана Курчубића вагала је ни мање ни више него 29 килограма, а била дуга фантастичних 3,10 метара. Бројни посјетиоци ове јединствене у свијету манифестације загледали су чудо од пршуте запиткујући Курчубића да није настављана, а он је објашњавао да је извађена из вола који је био тежак 1.350 килограма. - Цијена је оваква каква је, 500 евра, па ко воли нек изволи - смјешкао се Драган. Ништа мање пршуте нису биле ни код домаћина Миломира Стојановића, чија фирма "Златиборац" ужичке специјалитете производи пуне 123 године и која се ове године није такмичила на сајму у званичној конкуренцији. Ни производи породичног домаћинства Зорана и Милене Шопаловић нису заостајали са квалитетом. Они дневно произведу 3.000 килограма сувог меса. Сајам на коме је излагало 20 произвођача пршуте, отворио је министар за пољопривреду, шумарство и водопривреду Србије Слободан Милосављевић, који је истакао да је ужичка пршута најпознатији српски бренд и да је позната широм свијета. Мачкат је по овим брдима меса на једном мјесту најпознатије село у западној Србији. Више од 30 домаћина се у овом селу бави производњом ужичких специјалитета, а на само стотину метара дужних, поред некад магистралног пута Ужице - Вишеград, налазе се 24 печењаре у којима се служи златиборско јагњеће и свињско печење. Посјетиоци Пршутијаде, који су стигли из градова источног дијела Републике Српске и скоро цијеле Србије, могли су до миле воље бесплатно да пробају ужичке специјалитете. Мачкат је три дана био свјетска пријестоница сувог меса, оног истог које се топи у устима, које мирише на вериге из прича наших бака, на дим из баџа сеоских колиба и свечану божићну трпезу. Товари тамножуте пршуте, шарене сланине, кобасице и стеље подсјећају на богатство душе златиборског сељака, који не може да оре и копа плитку и посну земљу, али зна и умије да производи јела за гурмане. - Пршута је меза за сутра - навео је Миливоје Шишовић, познатији као Покретни жбун, који је на гомилу меса донио и шешир са златиборским травама, које пасу говеда и овце и тако дају здраву храну. - Тако се каже, јер кад данас једеш суво месо, сутра потоцима пијеш воду - појаснио је Шишовић. Пршутари су причали да је тајна ужичке пршуте са Мачката у травама које говеда и овце пасу, али и у томе што се овдје, на овом вијогору сударају панонски и јадрански вјетрови и ту истресају свој терет. - Вјетрови са Јадранског мора носе велику количину јода који се овдје просипа дајући пршути посебан укус и боју коју не можете наћи ни педесетак километара даље у Пожеги - испричао нам је локални свештеник са Мачката. Он своју теорију илуструје и чињеницом да се на Златибору налази Институт за штитну жлијезду која се овдје веома успјешно лијечи. Текст и фотографије Радоје ТAСИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.