Пубертету никад краја

Животно опредјељење - продужено дјетињство вјечитих тинејџера

ДЕШAВA се: упознате мушкарца или жену који вам се допадну, почнете с њима да излазите, и у почетку вам је лијепо. Међутим, након извјесног времена схватите да веза за њих представља само секс и изласке, да никаквих амбиција у животу немају, док ви ипак желите нешто више. Да ствари буду још горе (бар на идејном нивоу), такви људи нису увијек тек изашли из пубертета, кад би такво понашање још и могло да буде разумљиво. Има и оних од тридесет(ак) година који се тако понашају - још увијек живе с родитељима, не раде ништа или раде за толико малу плату да не би могли да се одвоје од родитеља ни кад би хтјели (а неће, јер овако плату могу да користе као џепарац), у животу нису имали озбиљну везу, и не желе ништа да мијењају у свом животу. A и зашто би? Овако имају неку врсту продуженог дјетињства; ако уз то и изгледају младолико, нико неће само на основу тога што их види рећи: “Види матору коњину/кобилу, покушава да се понаша као тинејџер/ка!” (да не буде забуне, не сматрамо да је особа од тридесетак година матора, само да није баш најприкладније да се понаша као пубертетлија). Неко би овде рекао да је ту кључни проблем финансијска немогућност да се одвоје од родитеља, али није тако. Уз налажење једног-два цимера, или ако би били у озбиљној вези па с партнером/партнерком дијелили трошкове, одвајање би било могуће. Тешко, мучно, зарађени новац би морао да се троши на кирију, рачуне и најосновније потрепштине умјесто на изласке, гардеробу и забаву, али ипак некако изводљиво. Проблем је што овакве особе не виде никакав разлог да се осамостале и да им егзистенција постане на тај начин мучна - лакше је претварати се да су и даље тинејџери, ништа не схватати озбиљно и ничим се не бавити озбиљно. Шта кад сте у вези с таквом особом? Како је промијенити? Врло тешко или, знатно вјероватније, никако, јер такве особе не желе да се мијењају нити сматрају да би требало да се мењају. На њихову срећу, има доста оних који размишљају као и они сами - оно што је најбоље учинити у таквој ситуацији јесте да потражите неког другог, ко је по схватањима о животу ближи вама, а вјечите тинејџере оставите у њиховом вјечито тинејџерском свијету. Уосталом, свако има право на властити живот, слободу избора, када и како ће организовати своје вријеме. Aко се некоме допада улога “вјечитог клинца/клинцезе”, и то је за поштовање. Уосталом, “из своје коже се не може”, а најбоље је прихватити старо (али право) правило - “живи и пусти друге да живе”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.