Прича о постанку бањолучком

Ископине и понеки писани траг, те необуздана машта људска, лако нас одводе у древна времена илирских племена, преко Римљана, Словена све до отоманских, а послије аустроугарских и модерних историјских ваката...

НЕКA читалац опрости што ћемо укратко, готово штуро прелетјети магловите вијекове, са ријетким сликовитим доказима о постојању каквог-таквог континуитета људског настањивања ових брда и долина. Чинимо то зарад прошлих и будућих прича о људима и граду на Врбасу, чији је низ бескрајан и ми ћемо само понеким зрном прохујалог, понеким зрном судбе у преплетеним догађајима под овом капом небеском - подастријети шарни тепих бањолучки. Aрхеолошка открића, на налазиштима из бронзаног доба у "Казавиди" код Градишке, у Орашју на Сави и "Гричи" код Мркоњић Града - показују да је крајеве око Бање Луке, у загрљају ријека Врбаса и Врбање, у предримским временима, насељавало велико илирско племе - Мезеји! Двије стотине година, храбра илирска племена, ти прастановници Балкана, одолијеваху римским најездама тек 9. године наше ере, покорише их легије војсковође Германикуса! У вријеме Римљана, кроз будућу Бању Луку, пролазила је цеста од мора, од Салоне (Сплита) до Сервицијума (Градишка) и ту се везивала с путом према Сисцијуму (Сиску)... На нашем подручју, римска сандала је табанала између утврђења Кастра (гдје је сада наш Кастел), Aд Ладиос (код Трна) и Aд Финес (код Лакташа). Ископани су и докази у Горњем Шехеру да су Риљани ту настамбовали и башкарили се у топлицама крај Врбаса... У шестом и седмом вијеку, у ове крајеве навалише дични Словени, али због повлачења римских гарнизона и прекида саобраћаја на путу Салона - Сисција, дошло је до "глувих година" развоја бањолучких темеља... Нема много историјских извора који говоре о животу и значају Бање Луке у вријеме средњовјековне босанске државе. Зна се да је била под влашћу Хрватинића, у подручју званом Доњи краји... Под данашњим именом, Бању Луку помињу први пут 6. фебруара 1494. године, у исправи угарско-хрватског краља, Владислава Другог. Ту се наводи Јурај Микулашић као каштелан Бање Луке. Тај град био је на подручју горњег Шехера, а испод њега налазила се варош, са фрањевачким самостаном. У околини налазило се још градова-утврђења: Врбашки Град (још у дванаестом вијеку), Звечај, Крупа, Земљаник, Бочац, Котор и Бербир... Да је Врбашки Град, који је стајао на мјесту данашњег Кастела, био значајно утврђење, потврђује писмо Хрвоја Вукчића краљици Барбари, жени краља Сигисмунда: - Као доказ вјерности, нудим краљу у залог Врбашки Град и Козару... Године 1528. Турци су заузели јајачку бановину, а заједно са осталим утврђењима и - Бању Луку. Доба бањолучког просперитета у турском периоду, брзо је минуло. Крајем осамнаестог стољећа почињу поново "глухе године" за Бању Луку и трају све до друге половине деветнаестог вијека. Вријеме опадања и трпљења! Слиједи новија историја: аустроугарска окупација, устанци, ратови Велики, комунизам, демократија... Пише Зоран Симић СИМAРA

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.