Позоришни живот РС и перспектива његовог развоја

Становницима РС у мањим срединама ускраћена је могућност уживања у чарима театра, с обзиром на то да немају професионалне позоришне куће и да је бреме очувања дасака које живот значе управо на плећима аматерских театарских група

ПОЗОРИШНЕ чаролије у својој првој и основној улози представљале су лијек за душу оних који су уживали у њима. Познато је да је позориште у старој Грчкој било својеврсна терапија која је дјеловала на ондашње театрољупце, а представа се сматрала успјешном ако је публика одлазила духовно "прочишћена." И до данас је остала навика да људи посјећују театар како би пронашли "зрно наде и смијеха" у времену када нам је то заиста потребно. - У неколико претходних година позоришна сцена на простору Републике Српске доживјела је мали процват. Потврђује то један број изузетно квалитетних представа насталих у Народном и Дјечијем позоришту Српске, али и у Позоришту Приједор. Ту су и награде које ове позоришне куће и њихови глумци добијају на фестивалима. Отворена је истурена сцена Народног позоришта у Козарској Дубици, покренут нуклеус театра у Источном Сарајеву, стварају се представе у Требињу - рекао је директор Позоришта Приједор Зоран Барош. Међутим, становници Републике Српске у мањим срединама ускраћена је могућност уживања у чарима театра, с обзиром на то да немају професионалне позоришне куће и да је бреме очувања дасака које живот значе управо на плећима аматерских театарских група које се из петних жила боре за опстанак позоришта на овим просторима. - Aко изузмемо професионални национални театар не можемо ни говорити о позоришном животу у Републици Српској. Прије је све то донкихотовска борба неколицине непрофесионалних театара или театарских група за опстанак позоришта - рекао је извршни директор требињског Позоришта "Мале ствари" Жељко Милошевић, који годинама покушава очувати дух театра на југу Српске. Заједно са групом младих ентузијаста, махом, средњошколаца, овај позоришни редитељ успио је да створи четири вечерње и двије представе за дјецу за непуних три године постојања. - Потребна је права стратегија развоја позоришта у мањим срединама од нивоа локалних заједница до министарства, са јасним потребама, могућностима и циљевима - рекао је Милошевић. Он је подсјетио да Требиње има "Фестивал Фестивала" аматерских позоришта који је у успону, како организационо, тако и квалитетом представа, али... - Шест-седам дана позоришна сала буде пуна и велики број посјетилаца остаје на округлим столовима да чује ријеч познавалаца позоришне умјетности. Идилична слика театра траје тих дана, а одмах након тога наступа непрекидна борба са догмама, недостатком новца, нелогичностима... - рекао је Жељко Милошевић. Драмски умјетник из Источног Сарајева Љубо Божовић је истакао да су људи у малим градовима и те како жељни позоришних дешавања. - Материјалне могућности малих мјеста за овај вид културног уздизања су јако скромне. Бојим се да су им само доступне комерцијалне представе које опет својим квалитетом врло често нису на задовољавајућем нивоу - примијетио је Божовић. Он је подсјетио да су челни људи Источног Сарајева вођени изреком "да се град без позоришта не може се назвати градом" кренули у изградњу професионалне позоришне куће. Према његовим ријечима, недавно је у оквиру те градње, завршена и отворена камерна сцена на којој ће се спремати и играти представе док се не заврши и велика сцена, а тиме и званично региструје професионално позориште. - Нажалост, градња је већ добрим дијелом успорена, јер је очигледан недостатак новца. Мислим да би и поједине међународне организације могле да нађу интереса и помогну градњу овог позоришта - рекао је Љубо Божовић. Фестивал Малих сцена "Монодрама Српске", који ће се ове године одржати 12. пут најбољи је примјер да интерес за позориштем постоји у овом граду. На овај међународни фестивал, позивају се представе које по свом квалитету то заслужују, а опет технички могу да се изведу на камерној сцени. - Посљедњи побједник овог фестивала, представа "Чорба од канаринца" редитеља Ненада Гвозденовића, настала је у продукцији Културног центра Источно Ново Сарајево, најбоља је потврда да се квалитетне и успјешне представе могу урадити и ван културног центра какав је неспорно Бања Лука - истакао је Љубо Божовић. Ни театрољупци у Бијељини немају стално позориште, али сваке године могу да уживају у "Данима комедије" у највећем граду Семберије. - Бијељина је и културни феномен, јер иако без позоришта, од 2001. године има фестивал "Дани комедије", који је створен по угледу на јагодински. Већ прве године имали смо добру посјету, а број посјетилаца се стално повећава. Људима је у овом времену потребан смијех и опуштање, а Бијељина сада нема позориште, чак ни аматерску сцену, коју је некада имала - рекао је руководилац бијељинског Дома омладина Милан Радић. Он је заједно са новинаром Миланом Цвјетиновићем основао фестивал "Дани комедије" у Бијељини. - Једини и главни критеријум по коме бирамо представе за фестивал је да су све то актуелне комедије. Углавном нам долазе позоришта из Србије, Црне Горе, Републике Српске и ФБиХ. Највише их је из Шапца, Београда, Лесковца, Зрењанина - подсјетио је Радић. Међутим, Бијељина није у могућности да доведе неке представе на фестивал из техничких разлога. Мала сцена не дозвољава великим представама да гостују на "Данима комедије". - Ипак, наш град је постао препознатљив по овом фестивалу који постоји шест година и на коме се додјељују награде за најбољу представу, глумца и глумицу. Предвиђено је да на мјесту гдје је сада Дом омладине буде Центар за културу Семберије, а крајем прошле године расписан је и конкурс за идејно рјешење. Биће ту нова сала са амфитеатром, са већом сценом и са другим детаљима који су потребни за позориште - истакао је Милан Радић. Иста је ситуација и у Добоју, који, иако нема позориште, већ осам година има Међународни фестивал позоришта у Добоју. Рјешење за овај проблем директор Народног позоришта Српске Раде Симовић види у стварању мреже која би повезивала ову кућу са малим мјестима. - Народно позориште би направило мрежу и пробудило живот у свакој од појединачних општина, бар у оним већим. Требало би обухватити кључне градове у регијама: Требиње, Источно Сарајево, Добој, Бијељина, Градишка, Козарска Дубица. Посебан културолошки предмет требало би бити Брчко, а дио културне стратегије представљала би и Сребреница - рекао је Раде Симовић. Он је објаснио да је то дио стратегије ове једине професионалне позоришне куће у Републици Српској, која је прије годину дана отворила истурену сцену у Козарској Дубици. - У првој фази радиле би се представе по малим градовима, заједно са Народним позориштем, јер бисмо могли да одвојимо дио костима и реквизите, као и да пошаљемо неког од глумаца и да одаберемо најбољу представу за одређену средину - сматра Симовић. Као добар примјер сарадње он је навео Културни центар у Источном Сарајеву коме је Народно позориште помогло да одабере текст за представу која је касније доживјела успјех. - Ови позитивни примјери могли би указати на то да Народно позориште преко мреже отвори позоришта у мањим градовима у Републици Српској. Наша кућа би им помагала док не они би смогли снаге и средстава да се осамостале и постану градска позоришта. Међутим, то зависи и од стратегије Министарства просвјете и културе, али и културне стратегије сваке општине која треба да процијени да ли им је потребно позориште као најсложенији и најорганизованији облик умјетности - нагласио је Раде Симовић. Директор Позоришта Приједор Зоран Барош указао је на чињеницу да постоје млади глумци који послије завршене Aкадемије умјетности не желе да напусте Бању Луку, без обзира што нису нашли посао. - Они су спремни да годинама чекају и не раде оно за шта су се школовали очекујући ангажман у једном од два бањолучка позоришта. Питам се јесу ли, уписујући Aкадемију жељели да буду глумци, или да живе у Бањој Луци - рекао је Зоран Барош. Студент треће године Aкадемије умјетности у Бањој Луци Златко Видовић из Градишке не крије став да је глумачку каријеру боље почети у Бањој Луци, него у неком мањем мјесту. - Пошто је Бања Лука центар позоришног живота ту нам је омогућено да се сусретнемо са познатим редитељима и глумцима. Тако имамо прилику да будемо у току свих позоришних дешавања. Осим тога, у малим градовима би прво требало створити позоришну публику, да би театар ту уопште могао опстати - рекао је Златко Видовић, који глуми у представи "Мадам Сан Жен" Народног позоришта Републике Српске. Министар просвјете и културе у Влади Републике Српске Aнтон Касиповић сматра да је оснивање позоришне мреже веома захтјевно, али да се може очекивати помоћ Министарства. - Тамо гдје препознамо стварни потенцијал и заинтересованост министарство ће помоћи да се оснује и позоришна сцена - рекао је Касиповић. Он је истакао да метрополизација није добра у било чему, па ни у култури. - Свако ограничавање културе је лоше, а метрополизација је сигурно један од начина како се култури умањује значај - закључио је Aнтон Касиповић. Aлександра РAЈКОВИЋ МЛAДИ ГЛУМЦИ Директор Народног позоришта Републике Српске Раде Симовић истакао је да ова кућа максимално излази у сусрет младим глумцима и студентима бањолучке Aкадемије умјетности. - Без икаквих условљавања дајемо Aкадемији умјетности наш простор, гардеробу, сцену, реквизиту. Они овдје на изводе само дипломске, него и испитне представе, а то ријетко које позориште у земљама бивше Југославије чини. Младе глумце који заврше Aкадемију ангажујемо на разне начине. У нашим професионалним представама велики број њих глуми као хонорарни сарадници - рекао је Раде Симовић. ДЈЕЧИЈA СЦЕНA Директор Дјечијег позоришта Републике Српске Предраг Бјелошевић истакао је да су проблем мањих градова најчешће и мале сале које не могу примити велике ансамбл представе. Он је додао да и ансамбл овог позоришта гостује у градовима по Републици Српској, како би бројни малишани могли да уживају у њиховим представама. - Желимо да дјеци у мањим мјестима поклонимо наше велике ансамбл представе, па смо прошле седмице гостовали у Добоју са "Принцезиним осмијехом". Често у мале градове долазе представе које нуде само забаву, а улога театра свакако није у томе. Човјек послије представе из позоришта мора понијети другачији осјећај, него послије фудбалске утакмице - рекао је Предраг Бјелошевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.