Похвала Светом Ђорђу

пише Ђуро ДAМЈAНОВИЋ

СРБИ највише славе, по реду, Никољдан, Јовањдан, Ђурђевдан. Све су то свети дани ти дани. A Ђурђевдан је свети дан Светог Ђорђа. Ђурђевдан или треће божје око светаца неба. Шести мај, слава је, Ђурђевдански Ускрс. Долазе кумови, ближи и даљи рођаци, ближи и даљи пријатељи, точи се ракија и точе речи. Точи се славно вино, прва молитвена чаша светог дана. Свети Ђорђе први чита славу на Ђурђевдан, и крсти се на белом коњу над аждајом, крстом спаса Срба. Весело гори велика славна свећа и топи се у сузама Христовог распећа и погубљене главе Светог Ђорђа и свих наших православних погибија и распећа. Ја Светом Ђорђу дајем вино, он, као, пије, ал ми вино враћа без чаше. Кумови причају кумовске приче, рођаци рођачке, пријатељи пријатељске. Кашике раде своје, виљушке своје, свечане кашике и виљушке кроз свечане усне у грло за трајање у животу и трајање живота. Свечана свећа славским пламеном плаче својим сузама. Некад Ђорђе сада Свети Ђорђе, остао си вечан. За ту вечност пре времена изгубио си своју лепу, паметну (одсечену) главу. Ђурђевданско божје вино пије се за Христом и Св. свога Ђорђа. Такмичи се ко ће више, а да не буде пијан да не поквари свети дан, шести мај кад је душе и природе сјај. Свети Ђорђе родио се око триста година после Искуса Христа. Тако је Ђорђе постао Свети Ђорђе и један од краљева православља. Ђурђевдан Свети Ђорђе, Ђурђевдан и Ђурђице. Па одем у очев амбар и у бисегу донесем зоби коњу светог Ђорђа. Aли свети коњ ми рзом рече: нећу још зоб да зобљем, твоју зоб зобаћу кад... све аждаје, на то мислим, рече коњ - витез, док својим копљем и ваше данашње аждаје пољубим, рецимо, лажне миротворце. Тако ми рече Свети Ђорђе на Ђурђевдан и на мој рођендан. Чаше се куцају и речи слушају. осмехују се торте у дечјим устима. Слава је и свега има... свега има. Свега има и остаје да и сутра и преко сутра и изасутра траје, као и речи, речи су гозба душе. Частимо се и слатким речима из језика живота. Обично пред Ђурђевдан и за Ђурђевдана буде кише. A шта ћеш у пролеће боље и више од кише. Свети Ђорђе за његов дан на небо пошаље облаке, кад после облака цветају звезде. Свети Ђорђе има свети свој цвет и свој свет: Ђурђевдан, Ђурђице и ђурђевак. И мене који сам рођен на Ђурђевдан. Ужина је и већ се по други пут ђурђевданска храна једе. Речи се умориле и спавају у сну незаборава. Ја наздрављам и Светом Ђорђу наздрављам чашом вина певања и надања. Свети Ђорђе на светом белом коњу још копљем убија несвету аждају! У гају близу куће певају ђурђевданске птице. Такмиче се у крила и у певању. Не крила неба него крила речи. На Ђурђевдан је сам увек Ђурђевданко дете, то ми још из детињства остало. На славу мога оца и на мој рођендан, дође много душа. Трећи пут јешће се пред полазак са славе. И кад велика свећа сама себе поједе... Деца се најела разних колача и играју се, играју у башти... У својим детињим вртовима радости. Сутра, у понедељак седми ће мај, ђурђевдански дан други. Неки дођу исти, неки нови гости: Ђурђевдан је и нема да се пости ни у пићу ни у хлебу. Некад се на Ђурђевдан више певало, играло и волело. Ђурђевдан или шести мај у пупове расцветало сунце. Свети српски дан Светог Ђорђа. Свети Ђорђе био је мушки восок и девојачки леп. Побунио се против цара и изгубио главу због побуне. Ради побуне и срца истине и правде. Црква га је прогласила за свеца, а народ за своју славу. На Ђурђевдан скорро да увијек буде кише. Јер без воде и слободе нема живота. A православни народи су народ слободе. Док неки други народи, нажалост, нису. Проблем је у светлости а не у тами, тј. како светлост да осветли таму. Бог је на нашој страни јер поштујемо и славимо свеце. Свети Ђорђе док је био жив имао је свој замишљени свет. Свет будућности света.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.