Pohvala Svetom Đorđu

piše Đuro DAMJANOVIĆ

SRBI najviše slave, po redu, Nikoljdan, Jovanjdan, Đurđevdan. Sve su to sveti dani ti dani. A Đurđevdan je sveti dan Svetog Đorđa. Đurđevdan ili treće božje oko svetaca neba. Šesti maj, slava je, Đurđevdanski Uskrs. Dolaze kumovi, bliži i dalji rođaci, bliži i dalji prijatelji, toči se rakija i toče reči. Toči se slavno vino, prva molitvena čaša svetog dana. Sveti Đorđe prvi čita slavu na Đurđevdan, i krsti se na belom konju nad aždajom, krstom spasa Srba. Veselo gori velika slavna sveća i topi se u suzama Hristovog raspeća i pogubljene glave Svetog Đorđa i svih naših pravoslavnih pogibija i raspeća. Ja Svetom Đorđu dajem vino, on, kao, pije, al mi vino vraća bez čaše. Kumovi pričaju kumovske priče, rođaci rođačke, prijatelji prijateljske. Kašike rade svoje, viljuške svoje, svečane kašike i viljuške kroz svečane usne u grlo za trajanje u životu i trajanje života. Svečana sveća slavskim plamenom plače svojim suzama. Nekad Đorđe sada Sveti Đorđe, ostao si večan. Za tu večnost pre vremena izgubio si svoju lepu, pametnu (odsečenu) glavu. Đurđevdansko božje vino pije se za Hristom i Sv. svoga Đorđa. Takmiči se ko će više, a da ne bude pijan da ne pokvari sveti dan, šesti maj kad je duše i prirode sjaj. Sveti Đorđe rodio se oko trista godina posle Iskusa Hrista. Tako je Đorđe postao Sveti Đorđe i jedan od kraljeva pravoslavlja. Đurđevdan Sveti Đorđe, Đurđevdan i Đurđice. Pa odem u očev ambar i u bisegu donesem zobi konju svetog Đorđa. Ali sveti konj mi rzom reče: neću još zob da zobljem, tvoju zob zobaću kad... sve aždaje, na to mislim, reče konj - vitez, dok svojim kopljem i vaše današnje aždaje poljubim, recimo, lažne mirotvorce. Tako mi reče Sveti Đorđe na Đurđevdan i na moj rođendan. Čaše se kucaju i reči slušaju. osmehuju se torte u dečjim ustima. Slava je i svega ima... svega ima. Svega ima i ostaje da i sutra i preko sutra i izasutra traje, kao i reči, reči su gozba duše. Častimo se i slatkim rečima iz jezika života. Obično pred Đurđevdan i za Đurđevdana bude kiše. A šta ćeš u proleće bolje i više od kiše. Sveti Đorđe za njegov dan na nebo pošalje oblake, kad posle oblaka cvetaju zvezde. Sveti Đorđe ima sveti svoj cvet i svoj svet: Đurđevdan, Đurđice i đurđevak. I mene koji sam rođen na Đurđevdan. Užina je i već se po drugi put đurđevdanska hrana jede. Reči se umorile i spavaju u snu nezaborava. Ja nazdravljam i Svetom Đorđu nazdravljam čašom vina pevanja i nadanja. Sveti Đorđe na svetom belom konju još kopljem ubija nesvetu aždaju! U gaju blizu kuće pevaju đurđevdanske ptice. Takmiče se u krila i u pevanju. Ne krila neba nego krila reči. Na Đurđevdan je sam uvek Đurđevdanko dete, to mi još iz detinjstva ostalo. Na slavu moga oca i na moj rođendan, dođe mnogo duša. Treći put ješće se pred polazak sa slave. I kad velika sveća sama sebe pojede... Deca se najela raznih kolača i igraju se, igraju u bašti... U svojim detinjim vrtovima radosti. Sutra, u ponedeljak sedmi će maj, đurđevdanski dan drugi. Neki dođu isti, neki novi gosti: Đurđevdan je i nema da se posti ni u piću ni u hlebu. Nekad se na Đurđevdan više pevalo, igralo i volelo. Đurđevdan ili šesti maj u pupove rascvetalo sunce. Sveti srpski dan Svetog Đorđa. Sveti Đorđe bio je muški vosok i devojački lep. Pobunio se protiv cara i izgubio glavu zbog pobune. Radi pobune i srca istine i pravde. Crkva ga je proglasila za sveca, a narod za svoju slavu. Na Đurđevdan skorro da uvijek bude kiše. Jer bez vode i slobode nema života. A pravoslavni narodi su narod slobode. Dok neki drugi narodi, nažalost, nisu. Problem je u svetlosti a ne u tami, tj. kako svetlost da osvetli tamu. Bog je na našoj strani jer poštujemo i slavimo svece. Sveti Đorđe dok je bio živ imao je svoj zamišljeni svet. Svet budućnosti sveta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.