Операција "Радуша 72" (16)

Ове године, поводом тридесет пете годишњице, уз читуље свих деветнаест чланова "Бугојанске групе", објављене у тиражним дневницима Хрватске, на Радуши је одржан полутајни комеморативни скуп у организацији Хрватског католичког добротворног друштва из Сарајева.

У посљедње вријеме све очигледнија су настојања појединих јавних гласила и политичких кругова у Хрватској, па и у једном дијелу БиХ да пронађу било какав изговор и оправдање за неуспјех терористичке акције "Феникс" која је својевремено наишла на општу осуду у свијету. Поред неаргументованих оптужби да су током операције "Радуша" југословенски територијалци заробили шест терориста, а потом их ликвидирали сада се покушава оспорити и законитост поступка четворици заробљеника пред Војним судом у Сарајеву. Информације, које је објавила загребачка штампа говоре да Контраобавјештајна агенција (ПОA) скоро годину дана ради на случају "Бугојанске групе" и настоји да открије гдје су завршили посмртни остаци 18 од 19 чланова усташких терориста. ПОA се, наводно, прихватила овог истраживачког посла на захтјев породица ликвидиране групе. Спровођење наведене истраге загребачком "Вечерњем листу" је потврђено на више мјеста, док им је у Министарству унутрашњих послова Хрватске речено да они још нису укључени у ту истрагу. Интересантно је нагласити да је један од истражних судија у поступку против чланова "Бугојанске групе" био и Иван Фумић, бивши војни судија и републички секретар за правосуђе, а данас члан Предсједништва Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске - раније СУБНОР. Истрага против већег броја људи Претпоставља се да је Фумић један од посљедњих живих непосредних свједока на судском поступку у Сарајеву. Он је у јануару ове године изјавио да са њим до сада није разговарао ниједан новинар или било ко други о "Бугојанској групи", нити да има намјеру да о томе прича. Ипак, Фумић је рекао неке детаље о том суђењу. - Радио сам као војни истражни судија у Загребу, али сам за "Бугојанску групу" послат накратко у Сарајево као испомоћ. Био сам један од истражиоца и саслушавао сам четворицу оптужених. Била је то опсежна истрага и то не само против заробљене четворице већ и против великог броја других људи који су у Југославију ушли с пасошем. Ти људи су хтјели дигнути устанак оружаним акцијама, али не бих рекао да је то био тероризам. Суђења су још била и у Пожеги, Мостару, Зеници и судовима неких других градова. Морам подсјетити да смо ми знали да се акција припрема прије него што су ушли у земљу. За то је био задужен Фрањо Херљевић, тадашњи савезни секретар за унутрашње послове, али служба је затајила - признаје Фумић. Он тврди да не зна гдје су завршили посмртни остаци 18 чланова "Бугојанске групе", па ни тијела тројице осуђеника (Ђуро Хорват, Вејсил Кешкић и Мирко Власновић) који су стријељани у Сарајеву. Фумић је, међутим, подсјетио да су, према тадашњим прописима, тијела стријељаних требала бити предата њиховим породицама. Зашто не рећи и то да су се у то вријеме поједине породице јавно дистанцирале од усташких терориста. У међувремену дошло је до великих промјена на политичкој сцени у којој је Југославија, као држава престала да постоји и зато су потпуно разумљива цивилизацијска и људска настојања родбине да достојно сахране и обиљеже мјесто покопа. Неморално је међутим да се једна сулуда и неуспјела терористичка акција и данас злоупотребљава у политичке сврхе. Прије него што је, поводом обиљежавања 35-годишњице од упада усташких терориста на тло бивше Југославије, објављен плаћени оглас у неколико хрватских дневних новина, на врху планине Радуше 23. јуна је готово полутајно одржана прва овогодишња комеморација члановима "Бугојанске групе". Комеморацију је организовало Хрватско католичко добротворно друштво из Сарајева. Истог дана у цркви Светог Aнте Падованског у Бугојну одржана је молитва коју је предводио дон Aнте Кутлеша, директор Бироа за вјернике у иностранству Хрватске бискупске конференције и Бискупске конференције БиХ. Централна Комеморација припадницима "Бугојанске групе" за Хрватску одржана је 21. јула ове године у Огорју код Дрниша. Истог дана откривено је и спомен-обиљежје на мјесту гдје су ликвидирани чланови терористичке групе: Илија Главаш, Стипе Љубас и Филип Бешлић, као и мјесто гдје је издахнуо тешко рањени Петар Бакула. О акцији "Феникс" говорио је Маријан Бошњак, пријатељ једног од погинулих чланова "Бугојанске групе" и бивши члан руководства Хрватске узданице. Према Бошњаковој тврдњи бугојанска акција била је одговор на гушење "Хрватског прољећа" из 1971. године и одлуке из Карађорђева којима су смијењене хрватске вође "Маспока" - Мика Трипало, Савка Дабчевић-Кучар и други. Обиљежје за 35. годишњицу - Припадници "Бугојанске групе", хрватски политички емигранти, "гастарбајтери" и студенти у иностранству добровољно су дошли у бившу Југославију борити се за хрватску самосталност - рекао је између осталог Бошњак у Огорју код Дрниша. Иначе, новац за спомен-обиљежје у Огорју код Дрниша обезбиједили су Министарство бранитеља Федерације БиХ, ХВИДР-а из Републике Хрватске и ХВИДР-а Хрватскога вијећа обране, као и Западнохерцеговачка жупанија у Федерацији БиХ, саопштио је координатор комеморација Божо Вукушић. Иако се званични Загреб донекле дистанцирао од терористичке "Бугојанске групе" органи власти БиХ су на индиректан начин били укључени у програм обиљежавања 35. годишњице пошто је Министарство за питања бораца Федерације БиХ учествовало у подизању спомен-обиљежја у Огорју. Истина, из Сарајева је упућен смушен и доста неувјерљив деманти да је са рачуна Министарства за питање бораца Федерације БиХ исплаћен новац за подизање спомен-обиљежја. Послије Огорја комеморација је одржана и у Трнбусима, у близини Блата на Цетини, код Омиша гдје су ликвидирани Aмброз Aндрић и Паво Вегар. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.