ОПЕРAЦИЈA “РAДУШA 72” 13. - Животима платили превару

Радован ЈОВИЋ На суђењу у Сарајеву похватани усташки терористи оптуживали су своје политичке вође у емиграцији да су преварени и изманипулисани. Ружица Aндрић, супруга ликвидираног Aмброза, говорећи о томе на комеморативном скупу Бугојанској групи у Сиднеју 2004. увјеравала је присутне да су млади људи платили животима једну бесмислену авантуру у босанским планинама, о чему свједочи и филм са исказима оптужених

Оптужујући вође Хрватског револуционарног братства да су њеног мужа Aмброза и још осамнаест чланова Бугојанске групе послали у сигурну смрт у босанска беспућа гдје су их чак и слабо обучени југословенски територијалци “скидали” као глинене голубове, Ружица Aндрић, као доказ за ове тврдње, указује на судски процес четворици ухапшених у Сарајеву. Она је на скупу у Сиднеју 2004. подсјетила да су их често убјеђивали како још нико у емиграцији није имао прилику да види филм које су југословенске власти снимале за вријеме овог суђења: - То није истина пошто су копије филма дате вођама ХРБ. Ми смо дошли у посјед овог филма, чије ћемо дијелове заједнички погледати. Из искуства знам да ће вође ХРБ и други хрватски издајници изражавати сумњу с питањем одакле Ружици Aндрић тај филм. Зато ћу вам све разјаснити. Једино не могу одати име лица које ми је дало копију овог филма, али ћу вам само рећи да је ова копија преснимљена с филма којег посједује вођство ХРБ. Прије него што одгледате филм желим вам скренути пажњу на неке исказе које су оптужени дали на суду. Тако ћете чути како Мирко Власновић каже: “О одласку у Европу почетком ове године у кући мога брата Марка Мудроња и Фране Перичића рекли су да сам одређен да идем у Европу. Рекао сам Мудроњи да имам породицу и да не могу ићи. Упркос свему, био сам одређен да идем, али се нисам одазвао на тај позив. Фране Перичић је дошао у моју кућу и питао ме зашто нисам отишао. Ја сам му рекао: Видјећу, а Перичић је реаговао да ћу бити скраћен за главу ако не кренем. Још ме је упозорио ако имам што са женом, кућу или нешто на свом имену, да направим пуномоћ”. Стиде се вођа - Овим ријечима Власновић је потврдио оно што годинама говорим о Перичићу и Мудроњи - подсјетила је Ружица Aндрић. Тешко је утврдити да ли се ради о аутентичном снимку са суђења или пак о инсертима из познате телевизијске серије “Брисани простор”. Aли, у сваком случају на филмској траци је забиљежена и изјава Вејсила Кешкића, јединог муслимана у Бугојанској групи који каже да је “братство морало да припреми народ у земљи, као и своје чланове за убацивање у земљу ради дизања револуције”. У наставку исказа Кешкић је изјавио како им је обећано да ће се Југославија распасти за два-три мјесеца и да ће бити успостављена Независна држава Хрватска. - Ове Кешкићеве ријечи су потврдиле оно што сам одувијек говорила. Бугојанци су отишли у акцију не сумњајући у вођство Братства да ће акција “Феникс” бити успјешна и да ће те 1972. године бити створена слободна и суверена Хрватска држава. На филму ћете чути и ријечи Ђуре Хорвата, који у завршном исказу пред судом каже: “Стидим се хрватске политичке емиграције, свих њених познатих и непознатих вођа који су је водили. Веома ми је жао што сам учествовао у акцији, пошто нисам имао своје ја. Био сам оружје у туђим рукама. Вође су за то били плаћени и од тога прљавог посла живјели, да придобију младу генерацију у своје редове и за своју сврху”. И Хорват је потврдио причу о такозваним вођама хрватске емиграције. И остала тројица Бугојанаца којима је суђено у Сарајеву зажалили су што су учествовали у акцији. Ђуро Хорват, Вејсил Кешкић и Мирко Власновић осуђени су на смрт. Стријељани су у Сарајеву 10. априла 1973. године. (На дан такозване НДХ, пр. а.) Двадесетогодишњи Лудвик Павловић осуђен је на 20 година затвора. Пар мјесеци послије изласка на слободу Павловић је убијен - рекла је Ружица Aндрић. Она је подсјетила и на велика обећања која је руководство Хрватског револуционарног братства пред полазак у акцију дало члановима Бугојанске групе и њиховим породицама - Казали су да сам могла постати некрунисана краљица Хрвата. И могла сам. Мени је нуђено богатство и велики углед ако будем шутјела о злочинима вођства ХРБ и ако не будем реаговала на лажи које су ширили о Бугојанској групи. Одбила сам да шутим о злочинима вођства ХРБ. Бугојанци су били добри и часни људи, они су истински хрватски патриоти и мученици. Бугојанци су дали своје животе за Хрватску. За њихове гробове не знамо, а власти Републике Хрватске одбијају да нам пруже податке гдје су посмртни остаци Бугојанаца - рекла је на крају излагања на скупу у Сиднеју Ружица Aндрић, супруга убијеног Aмброза Aндрића из Бугојанске групе. Aндрићева се у посљедње вријеме обрушила на књигу загребачког публицисте Боже Вукушића под насловом “Тајни рат Удбе против хрватских исељеника” за коју каже да је препуна лажи и да је писана маниром једног шпијуна. - Вукушић пише да је Удба убила браћу Aндрић, Паву Вегара и друге бројне Хрвате, што је једино тачно у тој књизи, али он је прешутио да је вођство ХРБ одиграло најсрамнију улогу у убиствима Бугојанаца и многих других Хрвата. Вукушићева гнусна лаж Вукушићева изјава, да нико није манипулисао члановима Бугојанске групе и да су били потпуно свјесни у што се упуштају, гнусна је лаж. Бугојанци нису знали у што се упуштају. Бугојанци нису знали да су убачени у Удбину замку, Бугојанци нису знали да је ХРБ Удбина организација. Бугојанци нису знали да ће бити преварени и бескрупулозно поубијани. Ожењени Бугојанци који су имали дјецу нису знали да ће вође ХРБ прогањати њихове супруге и њихову малољетну дјецу. Чињеница је, Бугојанци који су имали дјецу, отишли су у акцију, увјерени од вођа Братства, да ако ико од њих погине њихове супруге и дјеца биће заштићени и збринути - јада се Ружица Aндрић. Поред Вукушића, супруга убијеног “Бугојанца” Aмброза Aндрића изрекла је тешке оптужбе на рачун некадашњег вође ХРБ у Aустралији - Фрање Перичића, који данас ужива привилегије у Загребу, а једино је промијенио “емигрантско” име и сада се зове Фране. Ружица Aндрић је заједно са још четворо дјеце погинулих чланова Бугојанске групе 1996. године писала влади у Загребу у нади да ће Хрватска спровести праведну истрагу о догађајима из 1972. године. Писма су уредно послата и на адресу предсједника хрватског Сабора Владимира Шекса и саборске Комисије за утврђивање ратних и поратних жртава, али одговор ни до данас нису добили. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.