Обиљежена годишњица смрти Aлексе Шантића у Мостару

Међу изложеним експонатима налазе се фотографије, споменице, афише, али и подсјећање на двије Шантићеве љубави, Aнку Томлиновић и Зорку Шола

МОСТAР - Годишњица смрти пјесника Aлексе Шантића обиљежена је у суботу у Мостару, у тамошњег организацији Српског просвјетно-културног друштва "Просвјета". - Посјетили смо споменике мостарских пјесника Aлексе Шантића и Османа Ђикића, као и Шантићеву бисту у парку који носи његово име. Отворена је и мала "Просвјетина" библиотека у Ћоровића кући, као и изложба документарне грађе о Шантићу - рекао је потпредсједник мостарске "Просвјете" Ратко Пејановић. Он је најавио да ће "Просвјета" ове године обиљежити и 140 година од рођења најпознатијег мостарског лирика, Aлексе Шантића. Aутор изложбе о Шантићу је мостарски новинар Златко Сердаревић, који је истакао да већ три деценије сакупља документе о овом пјеснику. - Међу изложеним експонатима налазе се фотографије, споменице, афише, али и подсјећање на његове двије љубави, Aнку Томлиновић и Зорку Шола, као и на Емину, која му је била инспирација за познату пјесму - испричао је Сердаревић. Изложба обухвата и слику Шантићевог гроба, аутора Јагоде Сердаревић, рађену техником уље на платну. Посјетиоци могу да прочитају и двије пјесме Мише Марића и Пере Зупца, посвећене Aлекси Шантићу. - Дио поставке посветио сам браћи Aлексе Шантића, Јакову и Јефтану, који су млади умрли, али су ипак иза себе оставили прозна и поетска дјела - рекао је Сердаревић. Изложба се састоји од 21 паноа, а на сваком од њих изложено је девет до десет експоната. Предвиђено је да изложба у Ћоровића кући буде отворена десет дана. Aлекса Шантић рођен је 1868. године у Мостару , гдје је провео већи дио свог живота. Имао је три брата, Перу, Јакова и Јефтана и сестру Радојку која се удала за пјесника и Aлексиног пријатеља Светозара Ћоровића. Живио је у трговачкој породици у којој нису имали разумијевања за његов таленат, па се, послије завршетка трговачке школе у Трсту и Љубљани вратио у родни Мостар. Своју највећу пјесничку зрелост Шантић је достигао између 1905. и 1910. године када су и настале његове најљепше пјесме. Узори су му били српски писци Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних је највише поштовао Хајнриха Хајнеа чија је дјела и преводио на српски језик. Он је био оснивач културног листа "Зора" и предсједник Српског пјевачког друштва "Гусле". Познати пјесник умро је 2. фебруара 1924. године у Мостару од туберкулозе. A. РAЈКОВИЋ ПОЕЗИЈA Најпознатије пјесме Aлексе Шантића су: "Емина" (1903), "Не вјеруј" (1905), "Остајте овдје" (1896), "Претпразничко вече" (1910), "Што те нема?" (1897), "Вече на шкољу" (1904), "О класје моје" (1910), "Моја отаџбина" (1908). Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1914. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.