Обиљежена 18. годишњица пада Берлинског зида

И сада, 18 година касније, видљиве разлике између сиромашнијег и задуженијег истока и развијеног запада земље

БЕРЛИН - У Њемачкој је у петак пригодним свечаностима, подсјећањима на историјске догађаје, уз паљење свијећа, божју службу и сједницу Бундестага (доњег дома парламента), на којој је донијета одлука о подизању споменика њемачком јединству, обиљежена 18. годишњица пада Берлинског зида. Планирани споменик у знак сјећања на њемачко уједињење, мирну револуцију 1989. године и пад Берлинског зида, биће подигнут 2009. године, на јубиларну, 20. годишњицу. Бундестаг је одлучио да споменик буде у њемачкој пријестоници Берлину, а не у Лајпцигу, како су предлагали неки посланици. - Пуно је постигнуто, али још пуно тога има да се уради - рекао је на сједници Бундестага Волфганг Тифензе, министар саобраћаја, задужен за обнову њемачког Истока, коментаришући владин годишњи извјештај о стању њемачког јединства. - Незапосленост на истоку је, још увијек, дупло већа него на западу државе - рекао је Тифензе и указао на потребу даље помоћи источном дијелу Њемачке. Иако се као Дан њемачког уједињења обиљежава 3. октобар, дан када је формално-правно Њемачка уједињена, у сјећањима грађана је, према оцјенама аналитичара, више остао дан, када је, захваљујући храбрости грађана, пао Берлински зид. Скоро 28 година је Берлински зид био симбол подјеле Нијемаца и постојања двије Њемачке. За то вријеме су, иако су власти НДР сваки покушај преласка жестоко кажњавале, људи увијек изнова покушавали да пређу на другу страну. У току деценија подјеле, живот је изгубило најмање 125 људи, покушавајући да пређу зид, показују подаци историјског института из Потсдама. И данас, 18 година касније, када 83 милиона Нијемаца живи у заједничкој држави коју води управо источна Њемица, канцеларка Aнгела Меркел, видљиве су разлике између сиромашнијег и задуженијег истока и развијеног запада земље. Економисти процјењују да ће те разлике бити видљиве и по истеку 2020. године, када ће се окончати Пакт солидарности, који предвиђа издвајање милијарди евра за њемачки исток. Берлински зид је остао дубоко у сјећању Нијемаца. Једна анкета Института за истраживање јавног мњења "Форса", објављена пред годишњицу пада Берлинског зида, показује да би сваки пети Нијемац, скоро двије деценије послије уједињења, поново желио Берлински зид. Трагови Осамнаест година послије пада Берлинског зида, њемачка пријестоница и даље води расправу о очувању физичких трагова подјеле која је и даље жива међу мјештанима. - Сви су се радовали што је зид срушен. Затим су многи били забринути да ће он нестати без трага - изјавио је Франс пресу Јоханес Крамер, њемачки професор на берлинском Универзитету, стручњак за историјска здања. Крамер, као и многи, скупља дијелове зида. Од 155 километара бетонске барикаде која је окруживала западни Берлина, само је три километра остало нетакнуто. Крамер каже да још постоји и пет стражарских кула којих је 1989. године било 302. - Многе ствари су се промијениле послије пада зида. Aли, апсолутно је неопходно очувати оно што представља свједочење историје Берлина - рекао је Штефан Јакобс, новинар листа "Тагешпигл". Током 28 година, Берлински зид, подигнут у ноћи 13. августа 1961. године, дијелио је град на совјетску и америчко-британско-француску зону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.