О обнови Музеја савремене умјетности Српске

Циљ стварање услова за ширење дјелатности ове установе и изградња санитарног чвора, истакла Бранка Шестић

БAЊA ЛУКA - Музеј савремене умјетности Републике Српске ове године планира да распише конкурс за израду пројектне документације за рестаурацију ове зграде, првенствено жељезничког перона који је у лошем стању. Службеник за односе са јавношћу Музеја савремене умјетности Републике Српске Бранка Шестић истакла је да им је циљ обезбјеђивање бољих услова за дјелатност Музеја, изградња санитарног чвора, којег тренутно нема, те стварање услова за ширење дјелатности ове установе. Шестићева је додала да су се за санацију одлучили због одлуке коју је Комисија за очување националних споменика БиХ донијела крајем 2007. године, а којом је зграда Музеја савремене умјетности Српске, некадашња жељезничка станица, проглашена националним спомеником. - Одлука Комисије запослене у Музеју додатно анимира да заштите зграду - рекла је Шестићева. Конкурс за пројекат за санацију, према њеним ријечима, биће расписан на међународном нивоу, да би новим идејама, познатим на европској сцени, уз архитектуру из времена Aустроугарске интерполирали нове идеје, као и материјале, чији би крајњи резултат био нова идентификација најужег центра Бања Луке. Планирани буџет за документацију потребну за санацију, као што су расписивање конкурса за идејно рјешење, па све до откупа изведбеног пројекта, нагласила је Шестићева, није предвиђен финансијским захтјевом који ће упутити Министарству просвјете и културе Српске, јер у овој идеји реално очекују и помоћ града Бања Луке, уз саучешће властитих средстава. Историчар из Бање Луке Зоран Пејашиновић подсјетио је да је ова неоренесансна зграда садашњег Музеја савремене умјетности изграђена 1891. године, када је аустријска власт посебним краком дугим око 2,8 километара из предграђа довела пругу у сам центар града. - Посљедњи воз напустио је жељезничку станицу 31. јануара 1968. године. Од 1982. године објекат користи Умјетничка галерија у Бањој Луци - рекао је Пејашиновић. Галерија је основана 1971. године, а 2004. преименована у Музеј савремене умјетности. Б. ВЕЛЕНДЕЧИЋ AРХИТЕКТУРA - Ондашњи пројектанти су пројектовали жељезничке станице у неоренесансном маниру, па је бањолучка слична оној у Београду, иако знатно мања - рекао је Зоран Пејашиновић. Према подацима Сабире Хусеџиновић, објекат је продужене диспозиције са два бочна крака и средњим ризалитно наглашеним улазом, подсјетио је Пејашиновић и додао да је својом позицијом зграда осигуравала формирање првог градског трга везаног за Царски друм. ДИРЕКЦИЈA ЖЕЉЕЗНИЦA Недуго послије изградње жељезничког перона подигнута је и дирекција жељезница, која се налазила паралелно, са друге стране данашњег паркинга, познатог као стара аутобуска станица. - Дирекција војних жељезница била је једно од највећих здања у Бањој Луци. Једна од ријетких зграда на два спрата у оно доба - истакао је Пејашиновић, и додао да је срушена у Другом свјетском рату.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.