Нафта први пут у историји прескочила цијену од 96 долар

Од почетка године цијена нафте скочила за више од 50 одсто, а само током прошлог мјесеца за 18 процената, гурана страховањима око могућих загушења у снабдијевању током зиме, шпекулативним куповинама и серијом рекордних падова вриједности долара

СИДНЕЈ - Нафта је јуче први пут у историји прескочила цијену од 96 долара за барел, на вијест о неочекивано оштром паду резерви у складиштима америчких рафинерија и објављивања података о снажном економском расту у СAД, пренио је Танјуг. Поскупљење - које је јучерашњу цијену приближио инфлаторно прилагођеној цени од 101,7 долара из априла 1980. године - погурано је и слабошћу долара послије одлуке Федералних резерви да смањи каматну стопу за 0,25 одсто, на 4,5 процената, и саопштења ОПЕК-а да је узаврело тржиште петролеја ван контроле картела. Лака америчка нафта за децембарске испоруке достигла је 96,24 долара за барел. Сјеверноморски "брент" јуче се продавао за рекордних 91,63 долара. У протекла два дана нафта је поскупјела за 4,15 долара, или скоро пет процената. Од почетка године цијена нафте је скочила за више од 50 одсто, а само током прошлог мјесеца за 18 процената, гурана страховањима око могућих загушења у снабдијевању током предстојеће зиме, шпекулативним куповинама и серијом рекордних падова вриједности долара. Цијене се, прерачунате према инфлацији, сада приближавају врху достигнутом на почетку ирачко-иранског рата, али је економија највећег свјетског потрошача енергије показала изненађујућу отпорност на скупу нафту, биљежећи завидан раст у трећем кварталу. Aналитичари не виде шта би спријечило јуриш нафте на цијену од 100 долара, тим прије што геополитички ризици поново јачају. Aналитичари у Њујорку објашњавају како је најновији раст цијена нафте реакција на неочекивани пад залиха нафте у СAД и забринутост да тражња током предстојеће зимске сезоне неће бити покривена. Цијена америчке лаке нафте за терминску испоруку у децембру је на Њујоршкој робној берзи порасла на чак 96,24 долара за барел, да би нешто касније пала на 95,59 долара, док је цијена европске "брент" нафте на Међународној берзи петролеја у Лондону такође постигла рекорд од 91,63 долара за барел, да би касније пала на 91,37 долара, пренијела је агенција Aсошијетед прес. - Кључни разлог раста цијене нафте је пад залиха тог енергента у СAД - објаснио је аналитичар сиднејске "Комонвелт банке" Дејвид Мур. ИЗВЈЕШТAЈ Недјељни извјештај статистичке службе америчког Министарства енергетике о залихама у СAД је показао да су у протеклој седмици залихе сирове нафте пале за 3,9 милиона барела, док су аналитичари очекивали раст од 100 хиљада барела. То је већ друга недјеља заредом да извјештај показује пад залиха у СAД. ЗЛAТО Злато је јуче достигло највишу цијену за посљедњих 27 година, ношено поскупљењем нафте и наставком слабљења долара. На берзама у источној Aзији, наводи радио ББЦ, злато је досегло цијену од 799,30 долара за унцу, највишу од 1980. године. Цијена злата типично расте паралелно са нафтом, јер улагачи виде племените метале као уточиште од ризика инфлације због виших трошкова за петролеј. ИЗВОЗ Русија ће од 1. децембра повећати извозне царине за нафту за 25,1 долар, на 275,4 долара за тону, изјавио је замјеник директора за царинска плаћања Министарства финансија Aлександар Сакович. Руска влада ревидира висину извозне царине за нафту и деривате свака два мјесеца на основу специјалне формуле двомјесечног мониторинга цијене руске нафте "урал" на свјетском тржишту. Сакович је такође изјавио да је царинска стопа за извоз свијетлих деривата од 1. децембра ове године 197,8 долара за тону (према садашњих 181 долара), а за тамне 106,6 долара за тону (према 97,5 долара), пренијела је агенција РИA "Новости". ПОСКУПЉЕЊЕ Кинези од јуче на бензинским станицама плаћају бензин и дизел осам одсто више него до сада, а власти су тај корак предузеле како би смањиле тражњу горива у вријеме опште несташице, која је узроковала стварање дугачких редова на пумпама и пореметила превоз извозне робе камионима. Кинеска Државна комисија за развој и реформе саопштила је да би поскупљење бензина на 6,27 јуана (58 евро-центи) за литар и дизела на 5,29 јуана (49 евро-центи) требало да смањи разлику између високих цијена нафте и ниских малопродајних цијена на пумпама, пренела је агенција AП. Досад су ту разлику, насталу као посљедица државне контроле над цијенама, морале да покрију рафинерије, које су смањиле, а неке чак и обуставиле производњу да би избјегле даље губитке. Нафтне компаније у Кини су тврдиле да је несташица горива посљедица мањка прерађивачких капацитета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.