Мјештани села Пећи организовали дружење у Приједору

У њиховом родном мјесту данас нико не живи. Пусто је. Једном годишње у њему се окупљају бивши мјештани, упитају се за здравље и очисте мјесно гробље

ДВA пута годишње под једним кровом сакупљају се некадашњи мјештани села Пећи, смјештеног на пола пута између Санског Моста и Кључа, који су се крајем минулог рата, највећим бројем скућили у Приједору и његовој околини. Овог викенда сакупили су се у Приједору да би размијенили добро и зло, радовали се и туговали заједно, присјетили се родног краја, тамошњег живота, свих згода и незгода које су их задесиле посљедњих деценија. Да би сачували пећански дух и остали у вези, основали су у Приједору и Удружење грађана села Пећи, а за предсједника именовали Милу Рибића, који каже да ће сљедећи сусрет бити у родном крају. Мјештани овог села, прича Миле, данас живе расути по свијету. Иако их је највише у Приједору, има их и у Србији, тачније у Војводини, Словенији и другим земљама. - Нажалост, у нашем родном мјесту данас нико не живи. Пусто је. Годишње се у њему окупљамо да се видимо, упитамо за здравље и очистимо мјесно гробље - казује Рибић, напомињући да је основни циљ постојања Удружења, брига о њиховом родном мјесту. Међу бројним плановима које су себи зацртали, јесте и уређење путева у овом мјесту, што је по Рибићу и најважније за будући повратак у Пећи. Међу окупљеним Пећанцима нашли су се Душан Рис и Милан Aдамовић. Некадашње комшије данас живе раздвојено. Душан живи у избјегличком насељу Горњи Орловци, а Милан на Aеродромском насељу. Овакви сусрети прилика су да се састану и присјете живота у родном крају. - Овдје ми је добро. Кућу смо направили и не жалимо се на проблеме. Долазим на сваки сусрет Пећанаца, јер тад сам у прилици да се сретнем са својим комшијама и рођацима. Једино на тим дружењима могу да чујем гдје се ко смјестио, како данас живи, да ли му је боље или лошије у животу, да ли је ко и кад ишао у родно мјесто - прича Душан. И његовом комшији Милану овакви сусрети су више него дирљиви. - Неријетко на оваквим скуповима има и суза посебно када се сретну они који се нису виђали годинама, а исто су тако годинама живјели једни поред других - вели Милан Aдамовић, додајући да му је Приједор невјероватно прирастао за срце. - Приједор је некако и најближи моме родном крају. Осим тога, сви смо овдје од општине добили плацеве за градњу кућа што је било веома битно за наш останак у Приједору. Чини ми се да су Приједорчани по менталитету најсличнији нама па је и то један од разлога што је велики број Кључана и Сањана остао да живи овдје - објашњава Aдамовић. Наредно окупљање Пећанаца биће организовано првог викенда по Спасовдану у Пећи. ДИРЉИВИ СУСРЕТИ Пећанка Љуба Грабеж не пропушта сусрете са својим бившим комшијама. - Драго ми је кад видим некога с ким сам дијелила и добро и зло, с ким сам заједно радила на њиви, копала и жела, пила кафу, дружила се. Рат нас је раздвојио. Неки су отишли у Војводину гдје живи много наших Крајишника, али на оваква дружења увијек сви дођу - прича Љуба. Текст и фотографије: Славиша СAБЉИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.