Митолошке приче - Добри и зли духови (7)

Ма колико били чудни и свемогући, херцеговачки видовњаци нису бесмртни. Од других се ипак разликују знајући кад ће отићи са овога свијета. Необичне приче о томе живе у народу, који их испреда и преноси онако како жели да би успомена на њих била трајна. Јер, пророци су људска ријеткост, дар божији. Такви су били прослављени Мато и мање славни Драго Спаић

На дан Свете Петке Параскеве, пред своју смрт, сједио је Мато Глушац у кући својих кумова Павића и Петра Гргуровића у селу Главици код Даниловграда. Гргуровићи су тога дана, као и сви Бјелопавлићи, славили крсну славу. У дубокој старости, Мато је већ неколико година био потпуно слијеп. Један од пићара (гостију), не знајући за Матину нарав, затражи да им дјед нешто исприча. Присутни очекиваху да ће се Мато на то љутнути, али се мало збунише спазивши смијешак на старчевом лицу: - Ево да ти причам, сине! До нове године није далеко. Тога дана ће ти Мато прогледати или умријети, али, Бајове ми душе, прије умријети!.. И заиста. На нову 1870. годину Мато Глушац је умро у истој кући у којој је себи смрт прорекао. Сутрадан је сахрањен уз присуство сељана, од којих ниједан за њим сузу није пустио, али су га, пишу, "сви у својим душама задржали као нешто више од обичног човјека". Чувени херцеговачки пророк и здухаћ проживио је тако 96 година... - И никад га више нико није надмашио - рећи ће нам у требињском селу Нецвијеће пјесник и видовњак Никола Нинковић, показујући дуборез с ликом Мате Глушца. Нинковић тај дуборез љубоморно чува, показује га само ријетким гостима, а о пророку Глушцу, додаје: Дрво кошћела чува гроб - На његовом гробу нема никаквог записа, сем што је на њему израсла једна огромна кошћела, за коју се и иначе сматра да је нарочито дрво (посебно дрво). Слична кошћела, старија од 400 година, налази се у селу Мркоњићи, на половини пута Требиње - Љубиње, у Поповом пољу. По народном предању, изникла је оног јутра када је Aна Јовановић у њој родила сина Стојана - будућег светог Василија Острошког Чудотворца. Кошћела на Матином гробу израсла је на ивици гроба, да би жилама и стаблом обухватила цио гроб. Године 1900. покушали су отворити тај гроб да би у њега сахранили неког невољника без икога свога, али се показало немогућим, јер је Глушчев гроб био сав обрастао сплетом дебелих жила. Ова кошћела је прешла метар у пречнику, расте и дан дањи и највеће је дрво у црквеној порти - гдје се и данас под њом обављају сви црквени скупови... У "Гласу Српске" смо својевремено пренијели и казивање Илије Пешута из љубињског села Градца, према коме се, на оном стаблу кошћеле у црквеној порти у Даниловграду повремено указује лишај, необично налик нечијој глави. - То је вјероватно Матина глава - говорио је, данас покојни, Илија, који ће доживјети 102 године. "Сигурно нам нешто поручује у овим тешким временима... али, ето, ми то не знамо растумачити", вајкао се старац, који је о овом, али и другим стухачима и пророцима знао лијепо казивати. Но, није Глушац једини стухач за чије се име и презиме данас зна у Херцеговини. Записано је и име Живка Лажетића, сина покојног Пеше Лажетића из Добреља. "Е, мој брајко", причао је тај Живко, "када ти се ми побијемо са Рудинскијем (Рудине су у билећком крају) стухама, да видиш чуда и белаја! Ми вазда њих надбијемо, ако им приморске стухе не дођу у помоћ. A ако им дођу, ми побјегнемо у највише планине - само да их одмамимо да нам не чине зло по пољима!" Јужније, у Поповом пољу, људи су имали и своје виђење о томе како се уопште постаје стухач или стуха: "Кад ко хоће да буде стуха", веле, "треба да се за 40 дана не умива, ни Богу моли. Након 40 дана мора да отиђе на какву зараван, па окружи око себе круг - и у тај круг сједне... Домало онда, дође ђаво па га пита хоће ли у његову војску и у какав ће облик да га претвори. Он му каже, а ђаво му учини по вољи - и тако је он постао стухаћ. Aко стухаћ умре, а не исповиједи се, постане послије смрти - вукодлак. Но, не вјерују баш сви у ту верзију, а о вукодлацима ћемо ионако писати касније... Сада ћемо о одласку оног пророка чија је слава одмах иза Матине - о Драги Спаићу са Зубаца код Требиња, чија је судбина, иако битно друкчија од Глушчеве, ипак занимљива... Дан његовог одласка Зупчани су с интересовањем очекивали!? Десет година раније пророк је предвидио тај дан као свој посљедњи, но сви су у требињском крају сумњичаво вртјели главом, пошто није било никаквог наговјештаја смрти - ни кроз болест, ни кроз нарушено здравље, ни кроз општу клонулост. Дјеловао је чило, као да ће још деценијама спокојно живјети. И тада, баш тог дана - за вријеме касне и уобичајене сједељке у његовом дому, у присуству многих свједока, догодило се сљедеће: у кући су се најприје затресли сви прозори и врата, залупало стакло, иако није било ни вјетра ни промаје. Нагло је скочио пламен упаљене свијеће! Драго Спаић је заврнуо панталоне, клекнуо на кољена и стао с неким да разговара. У соби се чуо и тај други глас, али присутни никог сем Драге не видјеше. Кад говор утихну, братић Божо га упита с ким је то причао. Одговорио је смирено: "Са Исусом Христом, да ме прими к себи". Потом је устао, и хукнувши, легао на кревет, као да се уморио... Био је сутон 10. маја 1939. године. Више није устао!!! Молио се за овај свијет Зупцима, Требињем и Мостаром (гдје је извјесно вријеме живио) пронесе се глас: скончао је велики херцеговачки пророк Драго, тачно у минут како је и најавио! На његовом гробу код цркве Свете Петке на зубачком Грабу код Требиња данас стоји само реченица: "Овђе почива раб божи Спајић М. Драго пророк учитељ божанства р. 1862. п. 1939". (Свуда се потписивао са Спаић, само на споменику је Спајић). У брошурици "Божја ријеч овога вијека са открићем и поуком", коју је Драго (1925) о свом трошку штампао у Штампарији "Дудић" у Мостару, писао је да се зли дуси овог свијета само постом и молитвом истјерују, те да је то и више пута практично доказао: "Једанаест година писао је, молих се Богу три пута на дан за овај свијет. У години једанаестој, када бијах на молитви, заори се страшан глас са неба и завика: Зар нећеш престати се молити за тај свијет? Свијете и ви који вјерујете, тај глас каже какав је гњев на овом свијету". (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.