Митолошке приче - добри и зли духови (6)

Међу многим легендама које славе видовитост и друге способности Мате Глушца, је и она о његовом видарству, која се рјеђе спомиње. A лијечио је, веле, Његоша коме нису могли помоћи ни љекари у Падови, гдје је одлазио у пратњи Новице Церовића, о чему је овај казивао по повратку из Италије.

Мато Глушац је, биљеже сакупљачи херцеговачких предања, прорекао и смрт Смаил-аги Ченгићу, кога срете у Дробњацима, у Равном, гдје је, са 106 коњаника из Гацка, купио харач: - Вала, аго, овога ћеш пута на Цетиње стићи; коњи ће ти поиграти на Цетињу и напити се хладне воде. Колико ћеш се тамо забавити, то ти казати не умијем. О овом догађају Обрен Вуковић (рођен 1926. у селу Хоџићима код Билеће) записује предање очувано до данашњих дана у Хоџићима, у кућама - недалеко од оне у којој је рођен Мато Глушац. "У Херцеговини је, пише Вуковић у својој књизи "Приче и легенде из старе Херцеговине" (1996. године), било много пророка и гатара, а најчувенији међу њима бијаше Мато Глушац из Долуша (корићког засеока), кога добро упамти и Смаилага Ченгић. Када је паша једном пошао за Дробњаке, пошаље Мату суву плећку овчију да му изгата хоће ли заузети Црну Гору. Мато му поручи да ће главом стићи на Цетиње, а да ће му се коњ напити воде на Орловом кршу. Чим ово чуше слуге потрчаше паши да му ухвате радостан муштулук. Aли се аги ова загонетка не допаде. И посла поново слуге да му доведу Мата. Aли Мато се сакри и слуге га не нађоше. И оде ага у Дробњаке, а глава му у зобници стиже у Цетиње. И коњ му се напи воде на Орловом кршу. У Кључу (код Гацка) живио је неки хоџа Шундо; бијаше гатар на гласу. Говорио је како ће аустроугарска војска једне вечери замркнути, а ујутро је нико неће видјети. Говорио је да ће Карађорђевићи владати само двије деценије. И би тако. A онда ће са запада наићи силна војска и све преплавити. И та ће војска силно страдати. И тако би. Потом ће са истока доћи војска и донијети благостање. И би тако..." Круже тако кршем, каже Обрен Вуковић, приче и о другим видовитим људима, али ниједно име се не спомиње ни приближно често као Матино!!! Зна се како је касније завршио Смаил-ага. Aли зна се и да је Мато Глушац због страха да ће га због оног пророчанства Турци ликвидирати, побјегао у Црну Гору. Побјегао је не само душом, него и тијелом. Јер, одавно се по Херцеговини проносило да је Мато вилен - да за сат може стићи у Стамбол. Имао је, додају те легендарне скаске, шест стотина кумова, пошто га је свако коме би наудила нека зла сила звао за кума! Никшићки публициста Чедомир Баћовић спомиње да је чувени путописац Хенрик Ренера оставио запис тврдећи да је лично видио Мату Глушца како сједи на лијевој обали Фојничке ријеке, код мостића у Сливљу, на каменој столици - сличној каквом пријестолу. У тој столици, многи су запамтили, па пренијели даље, први се одмарао Херцег Стјепан, смишљајући како да прошири власт. Казује се да подупирачи столице, за које се држао Мато, док је сједио и пушио, леже у дну гатачког језера Клиње... Једно вријеме, веле, овој се столици нико није смио ни примаћи: у њој се оцртавао некакав чудан лик. Aко би се ко и усудио да приђе близу, лик би се губио... Када се, кажу Гачани, војвода Богдан Зимоњић заложио за изградњу бране и уређење језера, прво су покушали да помакну камену столичну громаду, али не могоше... Потурише ћускије и полуге - ни макац! Запалише експлозив са свих страна, опет громада остаде читава. Ни мине је не начеше... Једино експлозије избрисаше неке важне податке са леђа наслона, што су се чували као тајна..." Готово да нема значајнијег насеља по цијелој источној Херцеговини гдје се не проноси по нека слична епизода о Глушцу. Поврх свега тога био је и изванредан травар. Међутим, о Матином видарству се некако понајмање говорило. Зато и издвајамо причу, према којој је корићки видар помогао лично Петру Петровићу Његошу, а о чему је казивао Новица Церовић, пошто се из Италије пратећи Његоша, коме љекари у Падови, као ни они у Котору, не могоше помоћи. Верући се по шумама и планинама, куда су се само дивокозе верале, Мато је познавао многе траве које други нису. Умио их је, сматрало се, нарочито састављати. Пронађоше, причао је Церовић, Мату Глушца и доведоше га пред владику Рада. - Матија, оли ми помоћи? Мато, загледавши се добро у њега, рече: - Шта бих ја знао теби помоћи, кад видиш да сам испред тебе оборио очи? Но, исто ћу ти рећи: не иди у свијет, не лези наузнак и не гледај у младе женске очи, биће ти боље! Нареди да му дају и траве које је помијешао, да једе мед са младим скорупом, неслан млади сир, да пије млијеко, да не јаше и не хода много. И творац "Горског вијенца", веле, за три мјесеца добро се опоравио, држећи се Матиних савјета. Новица Церовић ликоваше: - Ето, господару, говорих ли ја: само свој може од срца помоћи. Није вајде тражити ти помоћ од туђина! Колике силне паре бацисмо у Мљетке, у Падову, па ти би још горе. A Мато дође, погледа, и ко руком однесе..." (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.