Митолошке приче-добри и зли духови (4)

Иако му је избио око буковим листом у једној бици планинских и приморских здухаша (предводника противничких сила), Турчин, учесник у тој беспоштедној борби, хвалећи Матово јунаштво, каже: "...И за најбољу царевину вриједи колико хиљаду других. Волио бих, вели, да је Турчин, но три султанова града".

Једне куће у засеоку Долуша клонили су се и јаки херцеговачки вихорови, под чијим снажним ударима су летјели кровови многих домаћинстава у селу Коритима. Била је то кућа Мате Глушца, са чијег сламнатог крова ни сламка није фалила кад налете планински вјетрови, фијучући и бришући сваку травчицу на посној земљи. Тако се причало и у то вјеровало. A сачувана је и оваква прича о Матиној кући: Око ње изникла зова, а Херцеговци вијековима казују да је зовино дрво - ископно! Гдје никне ту огњиште заувијек захлади. Код Мате једна зова избила испод прага, друга из кућних зидова. Пред њом ни пас није лајао, нити се пијетао оглашавао. Мато нити је долине орао, нити подине чистио. На имању Матином био је гроб кога никад нико није обишао, гроб његове бабе, која премину кад је Мато први пут нестао у сутон. (Петар Николин тврђаше да поп није допустио да се таква вјештица (његова баба) сахрани с крштеним народом, а Шћепан Сарић мисли да је укопана посебно "зато што јој је све било посебно"). У крајевима од херцеговачког Невесиња до црногорске Црмнице чућете и данас за још једну Глушчеву необичност: Кад би одлазио од тебе у блату, снијегу или прашини - могао си запазити само траг стопала којим је искорачио, али ниси примијетио силу која га је одлијепила од земље. Турчинова прича У Црмници кажу да је неки њихов земљак често свраћао код владике на Цетиње и ту сретао Мату Глушца, па послије службовао при неком страном изасланству у Цариграду. Тамо (у Цариграду) нађе се он једном у некој кафани с једним Турчином без ока, а баш тај га запита за Мату. Утврдивши да га познаје, Турчин му исприча оно што је забиљежио 1906. године Радован Тунгуз Перовић - Невесињски: Ево те приче: - Знаш онај дуб - рећи ће Турчин - више оног убла крај пута, како се скреће Бјелошима идући с Цетиња? Е, дина ми, под њим истијем ми је Мато Глушац избио ово око буковим листом... Мато је био буљук баша планинских здуха отуд, а ја приморских одовуд. Преклани се побисмо и потјерасмо... Потјерасмо ваше под сами Ловћен. A, да не би Мате здухаћа, све их хтједосмо поломити, род и плод затријети и зло вријеме наврнути да вас побију лавине и студени. Но он нас ту дочека. Ђаво га натури да ме баш под оним дубом, удари буковим листом по образу и очима и у тај час ми ово око искапа. Онакав човјек, као што је Мато Глушац, и за најбољу царевину вриједи за хиљаду других. И волио бих да је Турчин, но три султанова града, јер се онакав здухоноша, као он, рађа једном у сто година. Aма, ви сте Власи шарени људи и, чини ми се, нити знате шта у њему имате, нити му што признајете!... Од оне ноћи кад се родио и када су лавежом поздравили његово рођење, на Мату више никад нису залајали пси. У цркву није улазио, није се крстио, а једнако је улазио у српске куће као и у турске, прорицао и једнима и другима. У роману "Пометеник" црногорски писац Душан Говедарица (родио се 1948. у Горњем Чарађу на Голији) спомиње епизоду из ужег завичаја, која одражава пророкову моћ: "Упути се Мато (Глушац) између крстачких стражара, послије су се клели да га нико није видио, и буши у Чаворови До. Ту је стајао пола сата. Прије него је нестао, замахнуо је штапом пут Дола и пљунуо. Голија се потресла, с Ћурила и Злоступа засуло је камење, зашкрипало дрвеће, а на дну Чаворске ледине шикнула је топла вода, на мјесту гдје у вијеку није било извора. Снијег се отопио и, куну се људи, усред зиме чуо се крекет жаба". Савјети и предвиђања Никад се није женио, нити су га дјевојке интересовале, а овако је савјетовао младића који је у селу имао три дјевојке, али се није могао одлучити коју да узме: - Aко узмеш дјевојку соја гордељива, прво ће те јутро прекорити - од каквог је рода и порода. Aко узмеш дјевојку с великом прћијом (миразачу), увијек ће ти туцати шта ти је у дом донијела. Узми, дијете, сироту дјевојку! Она ће се уза те привијати као бршљан уз јавор зелени! У Билећи и данас препричавају како је Мато рекао, онако из чиста мира: - Сви знате Кешељев вао (камена стијена), е па кад буде гвоздена змија кренула од Билеће за Нишиће (Никшић), мучиће се како да га прескочи. Онда ће кренути да га заобиђе, али ни то јој се неће дати, па ће најпослије проћи кроз вао, ништа јој неће сметати што је сав од једнога станца камена. Сви су се згледали, неко се прекрстио од чуда да може бити гвоздена змија која пролази кроз студени камен. Aли, неко се, ипак, касније сјетио. Кад је Aустрија почела да гради жељезничку пругу кроз Босну и Херцеговину, оживје прича о Матиној змији, а кад је за вријеме краља Aлександра Карађорђевића пробијена жељезничка пруга од Билеће до Никшића - пробијен је тунел кроз Кешељев вао. Прочуло се тада име Мате Глушца - пророка чија су се предвиђања обистинила. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.