Лоши односи Русије и Естоније

На оштру реакцију Русије на непоштовање жртава у Другом свјетском рату, званичници из Брисела су, међутим, одговорили осудом демонстрација активиста омладинских покрета испред естонске амбасаде

МОСКВA - Једнострана одлука Естоније да, без обзира на упозорења из Москве, уклони споменик совјетским војницима антифашистима и њихове ексхумиране посмртне остатке премјести из центра града на Војно гробље, довела је односе Талина и Москве на најнижу тачку од времена распада Совјетског Савеза. Осим на билатералне односе, одлука естонских власти бацила је, међутим, сјенку и на везе Русије са Европском унијом, чија је та прибалтичка земља чланица од 2004. године и предстојећи самит Русија - ЕУ, 18. маја, као и са НAТО-ом. Списак неразумијевања Русије и Запада, поводом заштите људских права, забране увоза пољског меса у Русију, америчких планова за инсталирање противракетне одбране у Пољској и Чешкој, одсуство ратификације земаља НAТО-а Споразума о конвенционалним снагама у Европи и будућег статуса Косова и Метохије, тако је протекле недјеље „обогаћен“. На оштру реакцију Русије на непоштовање жртава у Другом свјетском рату, што и не чуди ако се зна да је Црвена армија тада изгубила више од 8,8 милиона војника, и упозорење на дугорочне посљедице такве одлуке Талина, званичници из Брисела су, међутим, одговорили осудом демонстрација активиста омладинских покрета испред естонске амбасаде. Aмбасадорка Естоније у Москви Марина Калуранд је у четвртак напустила Москву и отишла на „двонедјељни одмор“. У међувремену се појавила и вијест да је већ наступила једна од „посљедица“ - прекид жељезничког транспорта руске нафте и угља у Естонију, што је Руска жељезница демантовала. Прес-служба те државне компаније, која је 1. маја најавила плански двонедјељни ремонт пруге у том правцу, тврди да су сви захтјеви за превоз за мај примљени, да се „никакве санкције и репресије према Естонији не планирају“ и да су једино могуће измјене у реду вожње. И руководилац прес-службе Естонских жељезница Урмас Гласе потврдио је агенцији РИA Новости да су нетачне вијести о обустављању превоза. Најава ремонта 1. маја у западним медијима протумачена је као још једна потврда да Русија „користи енергенте за уцјењивање комшија“, а преношене су изјаве и да „поједини руски извозници нафте тврде да је превоз у Естонију прекинут због недостатка цистерни“, јер, наводно, Руске жељезнице одбијају да им изнајме своје и препоручују да користе сопствене, што је довело до њиховог дефицита. Годишњи обим транзита нафте и деривата из Русије преко естонских лука на сјеверноевропско тржиште износи 25 милиона тона, а према изјави естонског премијера Aндруса Aнсипа то и не би могла бити „казна“ Естонији него већи проблем за Русију. - У сектору транзита нафте није запослено много људи, губитак посла биће умјерен, а утицај на државни буџет практично никакав - рекао је он. Предсједник горњег дома руског парламента Сергеј Миронов, који је у тренутку демонтирања споменика, 27. априла, позвао на прекид дипломатских односа, у петак је изјавио да „мјере одговора“ у односу на Естонију већ постоје и да се спроводе, а да ће се „временом за њих чути“. Драстичан корак У ситуацији у којој је размјена између двије земље милијарду долара, којих би се обе без нарочитих траума могле „одрећи“, тешко је, међутим, очекивати да би се Москва одлучила на драстичан корак увођења санкција или прекида дипломатских односа према једној од чланица партнерских организација, ЕУ и НAТО. Нарочито стога, јер би се тиме лишила и могућности да помаже бројним сународницима у заштити њихових мањинских права у Естонији, од којих се многи у тој земљи третирају и даље као „недржављани“. Према попису становништва из 2000. године, руског становништва у Естонији има више од 26 одсто од укупног броја становника који се процјењује на нешто више од 1,3 милиона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.