Љубиша Савановић, глумац и умјетнички директор Национ

Представе нашег позоришта имају један препознатљив рукопис који је драгоцјен, а који ствара велики број младих глумаца који су главна снага, срце и душа наше куће

СВAКОЈ улози прилазим са једнаком озбиљношћу. Неку улогу можеш да волиш, неку не, али то публика не смије да види у твојој игри. Као захтјевније издвојио бих улогу Порфирија Петровича у "Злочину и казни" и улогу Жана у "Госпођици Јулији". То су улоге са којима није ишло баш лако. Највише сам научио преко улоге Гидре у представи "Госпођа Олга". На посебан начин драга ми је улога Пере у представи "Гаврило" бањолучког Градског позоришта "Јазавац". Поносан сам што сам могао да играм у представи позоришта чији чланови на пионирски начин, храбро и незадрживо траже своје мјесто на позоришном небу и тиме чине велику ствар. Не само за позориште, него и за културу Републике Српске - рекао је за наш лист глумац и умјетнички директор Народног позоришта Републике Српске Љубиша Савановић. ? Као нови умјетнички директор Народног позоришта Републике Српске какве сте циљеве поставили пред себе? - Основни циљ су добре представе. Aко тај циљ буде остварен како треба, све остало ће ићи много лакше. Други битан задатак је брига о ансамблу, сарадницима на представама, прије свега редитељима. Захваљујући одличним досадашњим резултатима тај ми је посао олакшан јер се велики број квалитетних сарадника сам нуди. Као један од битнијих циљева издвојио бих и рад на развијању позоришне мреже широм Републике Српске. Представе нашег позоришта имају један препознатљив рукопис који је драгоцјен, а који ствара велики број младих глумаца који су главна снага, срце и душа наше куће. Трудићу се да га још више избрусимо, учинимо јединственим и препознатљивим и да га промовишемо на најбољи могући начин. Сигуран сам да смо као озбиљно позориште спремни да на најбољи начин представимо средину из које долазимо. Уосталом, то доказују и многобројне награде које смо донијели са свих фестивала на којима смо протеклих година учествовали. ? Какве ће новине донијети наредни "Театар фест" у Бањој Луци? - Сљедећи Театар фест требало би да буде такмичарског карактера и да окупи најбоље представе из свих крајева бивше Југославије. Услов ће бити да позоришта која гостују играју представе по текстовима домаћих аутора, чиме бисмо сигурно добили још квалитетнији и интересантнији фестивал. То би била велика ствар како за нашу кућу, тако и за град Бању Луку и Републику Српску, јер тренутно не постоји фестивал који на једном мјесту сабира представе из највећих позоришта бивше државе. Сигурно је да је заинтересованост за нечим таквим велика. Награде и читав концепт "Театар феста" увелико зависе од новца. ? Који је, по Вашем мишљењу, генерални проблем позоришта код нас и да ли постоји криза, када је у питању посјећеност позоришних представа? - Проблем нашег друштва је то што су на цијени ствари и људи који то (већином) не заслужују. Проблем је незапосленост, сиромаштво, беспарица... У таквој атмосфери не можете очекивати да људи одвајају од уста за позоришну карту. Између ручка и позоришне представе мало би ко изабрао представу (иако су цијене улазница за представе врло повољне). Постоји мали број оних којима ништа није скупо, а ни свето, и та група људи не представља позоришну публику. Оно што радује јесте да се велики број младих одлучује за позориште и то је публика коју треба његовати и у коју треба улагати. ? Колику улогу игра маркетинг у опстанку позоришта 21. вијека? - Сигурно је да је маркетинг врло битан. Позориште је на западу већ одавно окренуто на то да прави свој "производ", односно представу и да га на тржишту рекламира и продаје. Кад-тад и ми ћемо морати тако размишљати и агресивније маркетиншки наступати. ? Чиме ће се Народно позориште руководити у новој сезони? - Прије свега, трагамо за квалитетним текстовима и редитељима. Морају се испоштовати и жеље ансамбла. Једна од ствари на којима ћу инсистирати је да се што је више могуће ослонимо на властите снаге, јер сматрам да имамо шта да понудимо. A све то да бисмо на крају имали само једно - добре представе! ? Шта бисте издвојили као најљепшу и најружнију ствар у професији којом се бавите? - Трудим се да се не обазирем на ружне ствари, да памтим само лијепе, мада то није лако. Оно што ме чини срећним су, прије свега, људи са којима радим и са којима се дружим. И оно ружно, нажалост, долази од људи. ? Да ли себе у будућности видите искључиво као позоришног глумца или бисте радо заиграли и у филму? - Наравно да бих се радо окушао и у неком озбиљнијем филмском пројекту. Крајем ове године почиње снимање филма "Турнеја" у режији Горана Марковића у којем ћу играти једну улогу и заиста ми је драго што сам дио те филмске екипе. До сада сам имао прилику да играм у студентским филмовима, што ми је била добра школа. Нисам од оних који жуде за филмом. Позориште доживљавам као пуно већи изазов. ? Какву драж има цијели процес стварања једног лика, од првог читања па до премијере и сваког наредног извођења? - Зависи од функције и проблема лика. Најиспуњенији сам био радећи оне ликове иза чијих ријечи сам и приватно могао потпуно стати. Како вријеме одмиче схватам да то није увијек примјенљиво и трудим се да у свакој улози нађем нешто чим се могу играти и нешто у оквиру чега могу да истражујем, а да то на крају дам као један дио себе. A. РAЈКОВИЋ КОМЕДИЈA ? Глумили сте различите улоге (Перу писара у "Госпођи министарки", Швајцарка у "Мајци Храброст", Фушеа у "Мадам Сан Жен", Жана у "Госпођици Јулији"...), па који Вам жанр највише одговара? - Комедија ми за нијансу више одговара него драма. Комедија као жанр лакше допире до публике, која је увијек расположена за такву врсту представе. Битно је да људи након представе изађу из позоришта барем мало другачији, да су доживјели нешто ново... То се дешава кад је представа добра и тада је небитно у којем је жанру. Међутим, постоје ликови из драма Љубомира Симовића које бих радо глумио. Не могу да се одлучим којим би се ликом из његових драма радије позабавио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.