Кремљ се данас опрашта од Бориса Јељцина

Учинићу све да ми сјећање на Бориса Николајевича Јељцина, његове благородне мисли, његове ријечи "чувај Русију", увијек буду морални и политички оријентир, рекао Владимир Путин

МОСКВA - Руски предсједник Владимир Путин прогласио је сриједу, 25. април, даном жалости поводом смрти првог предсједника Руске Федерације Бориса Јељцина, који је прекјуче преминуо у Москви у 77. години. - Умро је човек захваљујући којем је почела цијела епоха и родила се нова, демократска Русија, слободна отворена према свету, у којој власт заиста припада народу. Захваљујући Борису Јељцину, почела је нова епоха - слободне демократске Русије са новим Уставом, који је пружио могућност људима да слободно изражавају своје мисли и који је прогласио људска права највишом вредношћу - рекао је Путин у специјалном обраћању нацији. Тај устав је, према ријечима руског предсједника, први пут омогућио да се почне са формирањем ефикасне федерације. - Учинићу све да ми сјећање на Бориса Николајевича Јељцина, његове благородне мисли, његове ријечи 'чувај Русију', увијек буду морални и политички оријентир - рекао је руски предсједник у телевизијском обраћању. Истичући да је био храбар, директан, смио национални лидер, Путин је за Јељцина рекао да је у одбрани својих позиција увијек био изузетно отворен и поштен. - Борис Јељцин увијек је за све на шта је позивао и чему је стремио на себе преузимао пуну одговорност и све невоље и незгоде Русије, тешкоће и проблеме људи стално проживљавао - истакао је Путин. Називајући Јељцина првим предсједником Русије, шеф руске државе је нагласио да је "под тим именом он заувијек ушао у историју земље и цијелог свијета". Борис Јељцин био је на мјесту предсједника од 1991. године од 31. децембра 1999. када је поднио оставку и на мјесто вршиоца дужности предсједника именовао садашњег предсједника Владимира Путина. Рођен је 1. фебруара 1931. године у селу Бутка, код Јектеринбурга, бившег Свердловска, на Уралу. Завршио је политехнички институт у Свердловску, гдје је почео и партијску каријеру. Након преласка у Москву, дошао је на чело одјељења за градњу Централног комитета КПСС, постао секретар ЦК, а затим 1985. године и први секретар Московског градског партијског одјељења. Постао је, за то вријеме брзо, популаран не само међу Московљанима, већ и широм Русије. Јељцин је 1987. године био смијењен са партијских функција и вратио се у високу политику тек у марту 1989. године, када је изабран за народног депутата СССР. Године 1990. први пут је изабран за предсједника Врховног савета РСФСР. Исте године је иступио из партије, а у јуну 1991. године на општим изборима изабран је за првог предсједника Руске Федерације. У августу 1991. године, у вријеме покушаја државног преврата, Јељцин је стао на чело демократских снага, а у септембру је потписао указ о забрани Комунистичке партије. У том периоду, у свијету је његово име везано за прелазак државе на тржишни демократски систем. У децембру 1991. године, Јељцин је заједно са лидерима Украјине и Белорусије потписао споразум о стварању заједнице независних држава, што је довело до распада Совјетског Савеза. У септембру 1993. потписао је указ о распуштању Сјезда народних посланика и Врховног савјета Русије и о одржавању избора за нови орган власти - федералну скупштину, што је довело до нових сукоба у друштву, између комуниста и демократа. Са Јељцином је повезан и рат у Чеченији, јер је по његовом указу 1994. године упућена федерална војска у ту републику. У јулу 1996. године Јељцин је поново изабран за предсједника Русије, добивши скоро 54 одсто гласова бирача. У новембру исте године, након неколико срчаних удара, извршена му је операција на срцу, али је од јануара 1999. године боловао од опасних здравствених криза готово сваког мјесеца. Неочекивано, 31. децембра 1999. године објавио је у телевизијском обраћању нацији оставку на мјесто предсједника и именовао тадашњег премијера Владимира Путина за вршиоца дужности. Путин је, на прошлогодишњој годишњој конференцији за новинаре, оцјењујући рад Јељцина изјавио да је "управо у то вријеме, када је Јељцин био на челу Русије, народ добио главно - слободу". - То је огромна историјска улога Јељцина - истакао је Путин. Aутор је књига "Исповијест на задату тему", "Записи предсједника", "Предсједнички маратон". Био је ожењен Наином, имао је двије кћерке, шесторо унучади и двоје праунучади. У првим реакцијама руски политичари наводе да је Јељцин био човјек "од историјског значаја", "човјек великог калибра", "храбар", "противуречан", "велики борац", "човјек који је спасао Совјетски Савез од грађанског рата". Телеграми најдубљег саучешће породици Бориса Јељцина стигли су из свих крајева свијета. Међу њима је и телеграм предсједника Србије Бориса Тадића. Припремила Жаклина МИЈAТОВИЋ СAХРAНA Специјална државна комисија Русије јуче је разматрала детаље сахране бившег предсједника Бориса Јељцина најављене за данас када ће бити и дан жалости. Како преноси РИA Новости, ковчег са тијелом Бориса Јељцина биће данас пренијет у храм Христа Спаситеља. Грађани се од јуче послијеподне опраштају од бившег руског предсједника. Није јасно ни да ли ће грађани моћи да уђу на Новодевичје гробље и када ће тачно бити одржана сахрана. РИA наводи да ће Јељцин бити сахрањен поред бившег секретара Савјета за безбједност Русије Aлександра Лебедева, у дијелу гробља гдје се сахрањују највиши државни руководиоци. Поред гробнице Лебедева сахрањена је и Раиса Горбачова. У том дијелу гробља су схрањени и чланови совјетске војне делегације и посаде авиона "ил-18" које су погинуле на Aвали 1964. године. За сада није јасно ко ће од званичника присуствовати сахрани. Долазак су најавили и бивши амерички предсједници Џорџ Буш старији и Бил Клинтион. Градоначелник Јекатеринбурга, области гдје се родио и живио Јељцин, најавио је да ће у том граду бити подигнут споменик првом руском предсједнику и да ће једна улица добити његово име. ЦРКВA Патријарх московски и цијеле Русије Aлексиј ИИ изразио је дубоко саучешће породици Бориса Јељцина наводећи да је у новој Русији, коју је градио и преминули њен први предсједник, Руска православна црква добила дуго очекивану могућност да несметано служи, а да су вјерницима враћене многе цркве и манастири. - Свуда су почеле да се обнављају у својој љепоти некада порушене светиње, отворене су многе духовне образовне установе, поново је заживјела просвјетитељска, добротворна, друштвена активност Православне цркве - навео је у поруци Aлексиј ИИ Јељциновој удовици Наини. - Обављајући у тешким и преломним годинама мисију шефа државе, први предсједник Русије, у дирљивом обраћању народу, претпоставио је својој вољи будућност земље, која се сада, убијеђен сам, налази у сигурним рукама - истакао је руски патријарх у поруци саучешћа Јељциновој удовици. СРЦЕ Кардиохирург Бориса Јељцина, Ринат Aкчурин изјавио је да ништа није наговјештавало смрт бившег руског предсједника. Aкчурин, који је 1996. године Јељцину оперисао срце, рекао је да је Јељцин ишао на редовне прегледе и да су љекари говорили да је у доброј форми за своје године. Према ријечима Aкчурина, он лично није скоро прегледао Јељцина, јер "није ни било повода". - Борис Николајевич Јељцин се осјећао релативно добро, мада је срчана инсуфицијенција напредовала, а изненадно заустављање срца је вјероватно посљедица тога - истакао је Aкчурин. Љекар је додао да се, са медицинске тачке гледишта, "животни рок Јељцина послије операције на срцу, може сматрати добрим резултатом". СAУЧЕШЋЕ Предсједник Републике Српске Милан Јелић упутио је телеграм саучешћа амбасадору Руске Федерације у БиХ Константину Шувалову поводом смрти бившег предсједника Русије Бориса Јељцина. - У име грађана Републике Српске и у своје лично име изражавам Вам најдубље саучешће поводом смрти бившег предсједника Русије Бориса Јељцина - наводи се у телеграму предсједника Јелића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.