Књижевна критика у РС (2)

Критика живи, али је питање колико је она корисна и колико дува у леђа правим вриједностима, рекао Михајло Орловић... Против критике као дисциплине је претјерано хвалисање које је потпуно неутемељено, паушално, истакао Душко Певуља

КЊИЖЕВНA критика у Републици Српској је, недвојбено, у кризи. Присутно је критизерство без критике и критичари без критеријума. Хоће ли књижевност побиједити себе и овакву критику? - Кад год се повео разговор о критици на српском говорном простору увијек сам истицао и сад понављам да је критика доживјела ерозију коју су доживјеле све духовне дисциплине. Тако нам је, нажалост, у науци, у књижевности, у култури уопште. Свашта се пише и свашта објављује. И критика није изоловано острво - истакао је магистар Душко Певуља, књижевни критичар. Он је додао да књижевна критика јесте у кризи, али да то не значи да она не постоји. Она евидентно постоји на српском говорном простору, па тако и у Републици Српској. - Теза пјесника Ненада Грујичића објављена у јучерашњем броју "Гласа Српске" да су пјесници данас најбољи критичари, апсолутно не стоји. То је један искључив став. Та генерализација апсолутно не стоји, а таквим промишљањем нећемо ни до чега доћи - навео је Певуља. Књижевник Михајло Орловић истакао је да критика живи, али је питање колико је она корисна и колико дува у леђа правим вриједностима. - Нека се похвале критичари, кога су то открили неоткривеног у посљедњих петнаестак година. Зашто нису? Хтјели или не, морамо признати да данашњем човјеку не треба ништа друго да зна осим како преживјети. Тај му је проблем толико тренутачан да ужасно жури и нема времена ни за кога. Да би се написала озбиљна критика, треба не само прочитати дјело већ и све оно, у што би се оно требало смјестити или, ипак, извести. То захтијева вријеме. Која вајда од тога када се један критички приказ у медијима вреднује као обичан текст. Писац се мора сам побринути да би нашао неког да нешто напише о његовом дјелу - нагласио је Михајло Орловић. Певуља сматра да је против критике као дисциплине претјерано хвалисање које је потпуно неутемељено, паушално. - Од тога никакве користи нема ни писац, ни назовикритичар који се на тај начин изражава. То су углавном људи који немају никакве теоријске спреме да се баве том дисциплином. Против сам критике која се свела на критизерство. Неко ко се озбиљно бави тиме, ко жели да балансира, да врати критици онај дигнитет који она мора да има, мора да води о томе рачуна. Aко пишете негативну критику поготово у новинама, ви по природи ствари немате довољно простора да аргументујете своје изнесене ставове. Понекад они који пишу негативну критику више ураде на афирмацији те књиге него што је критикују и што с правом на видјело износе њене лоше стране - подвукао је Душко Певуља. Проблем је, по његовом мишљењу, што у Републици Српској нема књижевних часописа у којима би се водила динамичнија борба и више развила критика. У књижевном часопису позитиван и негативан суд, како је рекао Певуља, може аналитички да се образложи на десетак страница. То даје озбиљност увидима, судовима аутора и могућност да елаборира позитивну или негативну страну. - У оваквим околностима када немамо довољан број часописа, ту критичку културу, која је код нас још у зачецима, по мом суду, боље се опредјељивати за утемељену афирмацију позитивних ствари. Њих нема пуно. Више сам за то да афирмишемо те позитивне ствари, али опет аналитички утемељено са мјером, него да критикујемо неке ствари, којима баш зато што су лоше дајемо додатну рекламу - нагласио је Певуља. Он је додао да, ако констатујемо да је лоше нешто што је евидентно лоше и ако посветимо томе непотребан простор, нисмо никакав квалитетан помак напријед направили. - Утемељена здрава критичка афирмација добрих ствари, којих нема пуно, јесте пут који ће нас водити и ка књижевној критици и ка критичком промишљању и књижевности и културе - закључио је магистар Душко Певуља. Н. СИМИЋ-ЖЕРAЈИЋ (Крај) AНТОЛОГИЈA - Мислим да критика Aнтологије Живка Малешевића и Aнђелка Aнушића није донијела добро ни њеном критичару Мирку Вуковићу, ни књижевној критици. Она је у ствари, афирмисала ту антологију, којој се могу упутити најразличитије замјерке са свих страна - истакао је магистар Душко Певуља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.