Како је српске писце каталогизовала Народна библиотек

Пропусти имају двоструку глобалну димензију, јер су библиотеке Србије умрежане и у јединствени европски електронски каталошки систем, истакао Зоран Пејашиновић

БAЊA ЛУКA - Погрешно каталогизовање дјела српских и хрватских аутора који живе и раде - или су живјели и радили у БиХ, као књига бх. књижевности написане на босанском језику, вршили су, осим оних у Сарајеву, и радници Народне библиотеке Србије у Виртуелној библиотеци Србије. На тзв. босанском језику, према њиховим подацима, писали су Стеван Сремац, Мирослав Крлежа, Војислав Богићевић, Божо Маџар, Перко Војиновић, Светозар Милијевић... Посљедњих година књиге на том језику, према њиховим подацима, објављивали су и Музеј Републике Српске и бањолучка издавачка кућа "Бесједа". - Пропусти имају двоструку глобалну димензију, јер су библиотеке Србије умрежане и у јединствени европски електронски каталошки систем - истакао је за наш лист историчар Зоран Пејашиновић. Народна библиотека Србије, која је обрађивала каталоге у Виртуелној библиотеци Србије, није поштовала ни вољу аутора, нити вољу издавача књига, што су нам аутори и издавачи дјела потврдили. Професор Светозар Милијевић је за наш лист изјавио да 1984. године није писао свој магистарски рад "Одсуство пажње у наставном процесу" на такозваном босанском језику, те да је лудост уносити такве податке у каталоге. Власник издавачке куће "Бесједа" Ненад Новаковић рекао нам је да је ова кућа објавила превод књиге "Ургентна медицина", коју је преводио Бојан Вуковић са енглеског језика на српски, а не на тзв. босански, као што то пише у каталогу Виртуелне библиотеке Србије. - Када бисмо судили по Виртуелној библиотеци Србије, могли бисмо закључити да је тзв. босански језик постојао још у доба југословенске краљевине, па је тако, између осталих, Војислав Богићевић на том језику још 1929. године написао брошуру Соколска читанка, а на тзв. босанском језику писали су и Мирослав Крлежа "Повратак Филипа Латиновића", 1984. године, и Стеван Сремац, те Божо Маџар своју докторску дисертацију у којој говори управо о борби оводринских Срба за свој језик и писмо "Покрет Срба Босне и Херцеговине за црквено-просвјетну самоуправу" 1979. године - истакао је Пејашиновић. Он је додао да је и Ђоко Мазалић о сликарству у "тамном вилајету", "Сликарска умјетност у Босни и Херцеговини у турско доба (1500-1878)", 1965. године писао на тзв. босанском језику, судећи према подацима Виртуелне библиотеке Србије. - И за докторску дисертацију професора бањолучког Филозофског факултета покојног Перка Војиновића "Врбаска бановина у политичком систему Краљевине Југославије" унесено је да је писана на босанском 1975. године - изјавио је Пејашиновић. Он је рекао да плејади научника који су писали на тзв. босанском језику ваља додати и знаменитог језикословца Милоша Окуку ("Говор Раме", објављен 1983. године), те Мошу Пијаду и Родољуба Чолаковића, који су преводили Маркса на тзв. босански књигу "Биједа филозофије" 1976. године. - Послије наведених научника некако не чуди што су Жељко Бебек (звучна касета "Скоро да смо исти", 1987), те Зринко Тутић и Ђорђе Новковић (грамофонска плоча "Пјевај мој народе", 1989) пјевали на тзв. босанском језику - истакао је Пејашиновић. Б. ВЕЛЕНДЕЧИЋ МИРО ВУКСAНОВИЋ Потпредсједник Матице Српске Миро Вуксановић, коментаришући функционисање Цобисс-а у БиХ, истакао је да није ријеч о грешкама већ намјери, те да се у стручни посао умијешала дневна политика, а када се тако нешто догоди, увијек је резултат лош. - Није ријеч о грешкама, јер су ти подаци уношени са намјером. Као варијанта српскохрватског признат је бошњачки језик, па правећи збирни језик, тзв. босански, чине се три огрешења у исто вријеме, односно ниште се три научно-лингвистичка стајалишта. Aко свака новостворена држава има право да тај језик назове по држави, онда би тај језик у БиХ морао бити босанскохерцеговачки језик, а не тзв. босански. Херцеговачки говор који је Вук узео као основу српског језика не постоји. У Цобисс-у БиХ то је изведено на лукав начин. Прво је тражен бошњачки језик, онда скраћенице које треба да имају три слова, односно бош. С обзиром на то да кука, на слову ш, нема у западним језицима, онда се то пише као босс, па се то једно вријеме читало као бошњачки и сада се та иста скраћеница чита босански - подсјетио је Вуксановић. УГРИЧИЋ Од управника Народне библиотеке Србије Сретена Угричића јуче нисмо успјели добити одговор на питање како су се и овој установи поткрале "грешке". Јуче смо добили одговоре на прије више од мјесец дана постављена питања у вези са погрешним каталогизовањем дјела у Виртуелној библиотеци БиХ, у којима Угричић, између осталог, наводи да су недавно потписали договор директори библиотека из региона да "обавеза аутора или носиоца ауторског права" убудуће "треба да буде да се претходно непосредно изјасни о језику којим је публикација написана", како би библиотекари по њиховим изјавама уносили податке у каталоге. - Када су у питању писци који нису више међу живима, идеалистичка опција рјешења би била да покушамо да се договоримо и да консензусом дефинишемо стручне критеријуме и листе разврстаних писаца иза којих ћемо сви стати и досљедно их примјењивати - рекао је Угричић. Он је изјавио да би реалистички приједлог био да свако унутар своје надлежности кодира језик и писце како сматра да је исправно и ту ће долазити, у неким случајевима, до преклапања. - То није судбоносно питање од којег зависи опстанак ни српске ни босанске ни хрватске ни црногорске нације и културе - рекао је Угричић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.