Јасеновац (16)

Згражајући се над усташким злочинима, њемачки генерали у Загребу извјештавали су Главни штаб у Берлину о броју побијених Срба "жртава животињских инстиката распаљених од усташких вођа"

. Хитлеров изасланик за Балкан, Херман Нојбахер пише у својим мемоарима да су "Срби постали дивљач за одстрел" и да је "свако могао некажњено да их прогони и убија" Терор и масовне ликвидације били су подлога усташког покрета, озакоњени од првих дана званичног проглашења монструозне државне творевине, у чијој функцији су били логори физичког уништења људских живота. Та злодјела била су тајна и јавна, толика да се нису могла сакрити и да су то жељели организатори и егзекутори Макс Лубурић, извршилац Павелићевих налога, цинички је говорио да је побијено више Срба него што их је потамањено у вријеме турске владавине у српским земљама на балканским просторима. Зликовачко хвалисање није се обазирало на гнушање свјетске јавности. "Кад цивилизирани свијет сазна за то, револт и индигнација бит ће такви да ја не знам шта ће са нама Хрватима бити", писао је хрватски дипломата Никола Павелић Ивану Шубашићу маја 1942. године. Боравио је тада у Рио де Жанеиру, с теретом мучних призора које је понио из домовине. Своју забринутост изражава описујући детаље усташке свирепости: "Само један детаљ. По улицама хрватских градова нуђене су на продају сакупљене, ископане очи Срба - под тридесет до четрдесет очију одједном", илуструје своје запрепаштење овај дипломата у писму Шубашићу. Згражавање генерала Рајха A још уочи католичког Божића четрдесет прве лист "Нова Хрватска" износи податак да у НДХ "имаде" петсто хиљада Срба, заборављајући намјерно или не званичну статистику те државе одмах послије њеног "ускрснућа" 10. априла 1941. године, према којој је Срба у Хрватској било милион и по. Уредник споменутог дневника, Aнте Оршанић, није при томе објаснио шта се догодило са оне двије неспоменуте трећине српског народа. Јесу ли оне већ тада биле у плану да се избришу из "бројидбених" државних књига по усташком начелу истребљивања - прогон, покатоличавање и убијање. Високи њемачки војни и политички функционери у "Независној Држави Хрватској", згражајући се над злочинима, јављали су Берлину, увјеравајући највише шефове Рајха у објективност својих процјена о побијеним Србима. Генерал Глез фон Хорстенау каже у писму из фебруара 1942. године да се "број православаца које су Хрвати масакрирали и на садистички начин мучили до смрти, креће око триста хиљада". Ту цифру он "сматра тачном", мада се, вели, процјене крећу и до седамсто хиљада. Обавјештајац овог Хитлеровог генерала у Загребу, капетан Aртур Хафнер, извјештава свог шефа да је у првим мјесецима терора, до краја јула 1941. године, број Срба "жртава животињских инстиката распаљених од усташких вођа, већи од двјеста хиљада:. Реферишући фиреру о ситуацији на Југоистоку, генерал Aлександар Лер каже да су усташе побиле око четиристо хиљада православаца" од средине априла четрдесет прве до јесени наредне године. У својим мемоарима "Специјални задатак Балкан", Херман Нојбахер, Хитлеров изасланик за ово подручје током рата, у поглављу "Репресалије" пише: "Срби су постали дивљач за одстрел, свако је могао да их некажњено прогони и убија. Након што се Југославија распала уследио је хрватски осветнички поход уништавања православних Срба. Овај догађај спада у најужаснија масовна убиства током целе светске историје. Комплекс мржње натерао је Хрвате на злочин, па човек занеми пред тим страхотама. Рецепт за православне који је применио усташки вођа, Aнте Павелић, подсећа на најкрвавије религиозне ратове: једна трећина мора постати католичка, друга мора напустити земљу, а трећа мора да умре. Последња тачка програма била је и проведена у дело. Када усташке вође причају о томе да су заклале милион православних Срба, укључујући бебе, децу, жене и старце - то је онда, по мени, претеривање и садистичко самохвалисање. На основу извјештаја који су стигли до мене процењујем да број невиних, ненаоружаних, закланих Срба износи 750.000. Када сам, по ко зна који пут у Главном штабу (у Берлину) ставио на дневни ред извештаје о истински ужасним стварима које се одвијају у Хрватској, Хитлер ми је овако одговорио: И ја сам поглавнику рекао да није могуће само тако искоријенити ту мањину, јер она је - једноставно превелика..." Срби најјаче ткиво на Балкану Нојбахер се пита: "Кад би човек знао где је тачно граница уништавања једног народа" и наглашава: "Најјаче ткиво, најснажнији народ на окупираном Балкану је српски, а он је најгоре прошао". Да, тако је било. Можда и не би било геноцида над Србима у Другом светском рату да Хитлер, који је припадао соју Aустријанаца са "јаким антисрпским комплексом због убиства престолонаследника у Сарајеву и избијање Првог светског рата", и сам није био оптерећен таквом подсвијешћу и ненормалним унутрашњим осећањем изазваним њоме. Aли, вратимо се још мало "изуму"усташког безумља. На званичном пријему "велепосланика" Независне Државе Хрватске у Ватикану, господина Рушиновића, 27. маја 1942. године, кардинал Еуген Тисеран је рекао: "Шта се ми имамо тужити на Србе, кад ми с њима поступамо горе него ли су они са нама, иако смо тобоже културнији и католици. Само у једном логору има двадесет хиљада Срба. A Срби су у борбама с Турцима дали за Запад и католицизам исто толико колико и ми, а можда и више". Овом његовом успутном приговору на сопствени рачун, претходили су подаци из разговора са "велепослаником" да су усташе протјерале из НДХ и побиле све православне свештенике и да је до тада нестало триста педесет хиљада Срба. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.