Јасеновац (14)

Мада су у цивилизованом свијету забрањене санкције против малољетника до четрнаест година, у фашистичком режиму то није важило. Усташка држава је управо над тим узрастом извршила злочин геноцида.

У јасеновачком систему губилишта уморено је 19.432 дјетета од пелена до четрнаест година старости, претежно с подручја гдје су живјели Срби: Босанске Крајине, Кордуна, Лике, Баније и Славоније - Молим да ми се опрости ако не нађем праве речи у покушају да представим болну тему о масовном уништењу дечијих живота у систему усташких логора Јасеновац - пише Драгоје Лукић у свом прилогу расправи на Другој међународној конференцији маја 2000. године у Бањој Луци, о усташким логорима геноцида. - Сложићемо се да није лако описати апсурд, поготово ако је реч о једном од највећих у историји људске цивилизације. Пишући извештај председнику Труману 1946. главни тужилац СAД, судија Роберт Џексон на процесу нацистичким злочинцима у Нирнбергу, био је у великој дилеми како ставити на хартију нешто што је људски непојмљиво и што граничи са разумом цивилизованог човека. Има срећних народа које је рат заобилазио стотинама година: они су у миру градили свој живот и богатство људске среће. Тако у нас није било. На овим просторима једна крвопролића сустизала су друга. Ми смо, поред осталог, имали Јасеновац са највећом дечијом гробницом у овом делу света - гробницом 19.432 девојчице и дечака. Врхунац геноцида Иако модерно право изричито забрањује сваку кривичну санкцију према малолетним лицима која нису навршила 14 година, усташки геноцид досеже свој врхунац управо у уништавању и однарођавању деце осуђених народа, млађе од 14 година. Деца, продужење људске врсте, украс света, у Павелићевој држави нису била поштеђена уништавања ако су била Срби, Јевреји и Роми. Јер, чиста хрватска држава могла је бити само држава Хрвата. Међу онима који су на све начине покушали да минимизирају злочине у систему усташког логора Јасеновац, истакнуто место заузима др Фрањо Туђман са својом књигом "Беспућа повијесне збиљности". На 316 страници, између осталог он каже: "Промицатељи јасеновачког мита устрају на томе да је јасеновачки логор био организиран са изричитом сврхом ликвидације свих заточеника те да су се у њему свакодневно вршили покољи на стотине па и тисуће Срба, Жидова, Цигана. A истина је да је логор био организиран као радни логор са мноштвом пољодјелских и творничко-обртних радних јединица. У логор су појединачно, а понајвише у мањим скупинама од по неколико десетака или стотина допремане тисуће, па и десеци тисућа несретних људи, али и отпуштани и отпремани у разне логоре и на рад у Њемачку". И даље Туђман констатује: "У јасеновачком логору стварно је страдало неколико, вјероватно три до четири десетка тисућа заточеника. Понајвише Цигана па Жидова и Срба, а и Хрвата. Увјерен сам да се и тај број може и точно утврдити осим можда за Цигане", закључује Туђман, који у својој обимној књизи не спомиње децу, управо њихову агонију на јасеновачком стратишту. Под заштитом нацистичке Немачке и њених савезника 10. априла 1941. године проглашена је Независна Држава Хрватска, која је захватала површину од око 102.000 квадратних километара. На тој територији живело је око 6.300.000 становника. Српско становништво је сачињавало више од трећине. Када је реч о дечјим жртвама који су поименично, после више од пола века, први пут уписани у књигу повесницу "Били су само деца", у НДХ су од априла 1941. године до маја 1945, године животе изгубила 74.762 детета млађа од 14 година. Међу њима је идентификовано 14.528 малишана који су у књиге погинулих уписани као жртве рата. Над 60.234 деце извршен је најтежи облик геноцида. Убијено је и на друге начине уморено 32.054 дечака и 28.012 девојчица. За 168 малишана није било могуће утврдити пол. Највише је убијено српске деце - 42.791. Животи 36.730 дечака и девојчица угашени су на 1.398 места и стратишта Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема областима које су сачињавале НДХ. По масовности, броју идентификованих жртава и монструозним усташким злочинима, издвајају се подручја гдје су претежно живели Срби. То су пре свега Кордун, Лика, Банија, Славонија, Босанска Крајина, источна Босна и Херцеговина. У немачким, италијанским и усташким сабирним и концентрационим логорима и посебно логорима за децу уморено је 23.504 малишана од којих је само јасеновачко стратиште прогутало 19.432 дечја живота. Најмлађе жртве у пеленама Дакле, од 21. августа 1941. до 22. априла 1945. године на стратиштима јасеновачких логора усташе су убиле и на други начин умориле 19.432 деце. У заједничке гробнице покопано је 10.268 дечака и 9.128 дјевојчица, за 36 њих није било могуће утврдити пол. Најмлађе жртве система логора биле су у пеленама, а најстарије су имале 14 година. Њихови животи угашени су на логорским стратиштима која су се простирала на 210 квадратних километара. Подаци до којих сам до сада дошао показују да је у јасеновачким мучилиштима уморено највише српске деце - 11.888, затим ромске 5.469 и јеврејске 1.911. Међу убијеном дјецом идентификована су 132 Хрвата и 17 муслимана. На ово стратише деца су са својим родитељима допремана разним транспортним средствима, а из славонских и козарских села она су гоњена у дугим пешачким колонама. Посматрано по регионима тадашње НДХ, са територије Хрватске је уморено 10.064 малишана, највише с подручја Баније, Кордуна, Славоније. Из БиХ животе је изгубило 8.030 деце, највише из Босанске Крајине - 6.130, међу којима је 5.877 дечака и девојчица са подручја Козаре..." (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.