Јасеновац (10)

Логор за масовно уништење измислио је Aнте Павелић у емиграцији, окружен усташама који су с њим смишљали како да искоријене Србе из Велике Хрватске, изазивајући побуне међу њима да би имали разлог да их прогоне и убијају, говорио је јасеновачки заповједник Љубо Милош пред истражним органима 1948. године.

Павелићево "велебно дјело", којим се бавио у емиграцији у Мусолинијевој Италији половином тридесетих година и касније, чине и планови о логорима "диљем" велике Хрватске са најмонструознијим системом уништавања људских живота у Јасеновцу. Те припреме објашњавају брзину којом се практично спроводило оно што је поглавник зацртао у "липарској школи" терора. Чим је крочио у Загреб послије проглашења фашистичке НДХ уз свесрдну подршку Хитлера, почео је са издавањем законске регулативе којом ће бити прописани сви видови најгрубљег насиља. Прогоне су пратила злостављања и убијања, пљачка и паљење домова, а невине жртве чекали су логори на све стране. Један од најокорјелијих кољача, заповједник у јасеновачкој фабрици смрти, Љубо Милош, учествујући у затирању трагова злочина у овом логору пропале државе и бјежећи пред налетом партизана 1945. године, обрео се у емиграцији с другим крвницима. Није успио да умакне правди. Ухапшен је и приведен државној комисији за утврђивање ратних злочина. На саслушању 1948. изјавио је: Павелић наредбодавац "Наређење за стварање првих концентрационих логора потекло је од Еугена Кватерника. Из разговора који сам водио с Лубурићем (Максом) и осталим усташким официрима, познато ми је да је Кватерник то наређење добио од Павелића, јер се Павелић много интересирао за логоре, а нарочито за Србе, тј. за интернирање истих. У емиграцији ми је причао 1946. године Божо Кавран да је њему, по успостави НДХ, у Загребу говорио усташа повратник Никола Орешковић, зв. Ганди, и још неки како су још у емиграцији на Липарима разговарали са Павелићем о томе како ће искоријенити Србе у Хрватској. Тада су говорили о томе како ће сами изазвати побуне међу Србима у Хрватској, уколико се Срби сами не буду бунили, те на тај начин би нашли разлог ликвидацији истих у Хрватској. Прва особа која је била од Павелића задужена за организацију концентрационих логора, био је повратник усташа Мијо Бабић, зв. Ђовани. Он је организирао концентрациони логор у Лици, код Госпића и логор Крушчицу у Босни. У осмом мјесецу 1941. када су Талијани проширили своју зону до Карловца, Лубурић (Макс) је дао премјестити затворенике из логора код Госпића у тада формирани логор у Јасеновцу - Крапљу. Након тога пресељен је и логор Крушчица из Босне у логор Јасеновац - Крапје. Логор "Даница" код Копривнице организирао је усташа повратник Мартин Немец, по наређењу Кватерника. Над тим логором Лубурић није имао контролу, али мислим да су при расформирању логора "Даница" неки заточеници били упућени у логор Јасеновац, као и у Стару Градишку..." У изјави, коју у цјелини преноси Aнтун Милетић у књизи "ИИ концентрациони логор Јасеновац", Љубо Милош спомиње усташе повратнике. Ту су они који су се припремали у Липарима, усташком логору за обуку, да би "по успостави НДХ", прихватили задатке које им је Павелић повјерио. Пред истражним органима, који су га саслушавали, Љубо Милош говори о Максу Лубурићу, који је казниону Стара Градишка, која је то била до почетка 1942. под Министарством правосуђа, претворио послије у концентрациони логор. Лубурић је такође основао и логор у Горњој Ријеци за српску дјецу, која су требала да се одгајају у усташком духу. Према његовом свједочењу, Макс Лубурић је у љето 1941. именован од Павелића за шефа Уреда ИИИ, тј. одсјека за логоре Усташке надзорне службе "под надзором Диде Кватерника, коме је редовно усмено реферисао о стању на терену. Често је одлазио и код Павелића кога је информисао о броју Срба и Јевреја, интернираних у логоре. Лубурићев уред касније се проширио, са више запослених усташких официра, који су били под његовим заповједништвом. Уред ИИИ звао се још и "усташка обрана", у склопу које су биле и знатне војне јединице под командом Лубурића, коришћене и за обезбјеђење логора. На питање ко је издавао налоге за масовна хапшења и убијања Срба, Јевреја и осталих грађана НДХ, Љубо Милош одговара, да је Павелићево наређење Дидо Кватерник пренио Лубурићу, а овај га спроводио преко својих потчињених, углавном усташа повратника. Они су били на истакнутим положајима у војсци и "редарственој служби" или на дужнотима "стожерника". Упућивани су као "специјални изасланици Павелића у разне крајеве НДХ са неограниченим овлашћењима по свим питањима. Како су они одлучивали тако је поступала усташка власт у појединим мјестима. Убијени због дописивања с кућом Жупско редарство у Госпићу имало је на располагању читаву Осму усташку бојну, вели Милош, тврдећи да је Лубурић тамо често одлазио. Не може рећи колико је људи убијено у тамошњем логору, али према причању усташких официра, број жртава "кретао се на хиљаде". Чуо је и за покољ у Глини, гдје је Лубурић такође одлазио у то вријеме, али не зна његове размјере. Пошто је испричао када је дошао у Јасеновац и на којој је функцији био, на питање да ли је учествовао у масовним ликвидацијама Љубо Милош је одговорио да он није учествовао. "Групне ликвидације извршавале су посебно одређене ликвидаторске групе, које су у Јасеновцу имале повлашћене положаје". "Први пут", каже, "стријељао сам три Жидова који су успоставили везу са кућом и дописивали се, што је било откривено, те је Лубурић наредио да их стријељам". Спомиње још појединачних случајева, погубљења а за масовна убијања даје објашњење да их је било послије "наступа" логораша, која су починили други, а не он, или да се не сјећа кад су у питању конкретне групе. Износи податак да је од његовог доласка у логор ИИИ до прољећа 1942. ликвидирано око пет хиљада затвореника, у шта "нису урачунати људи који су ликвидирани приликом расформирања логора И и ИИ", као ни "скупни транспорти Срба, Жидова, Цигана" и других. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.