Из трика се родио феномен

НAЈВЈЕРОВAТНИЈЕ је прву топ-листу установио је амерички магазин "Биллбоард", 4. јануара 1936. године, објављену као "Хит параде", да би од 20. јула 1940. године она била "Мусиц Популаритy Цхарт", прва листа у којој су се сабирали гласови и на основу њих израчунавао поредак.

Још и данас актуелни и рецентни "Хот 100", комбинован од синглица и радијских спотова, установљен је 1958.

Први британску топ-листу објавио је "Нењ Мусицал Еџпресс" магазин 14. новембра 1952. године, као "Топ 12" и први на водећој позицији био је Aл Мартино. Почетком октобра 1954. године листа је проширена на "Топ 20", чији је први Бр. 1 био Френк Синатра са пјесмом "Тхрее Цоинс Ин Тхе Фоунтаин" (Три новчића у фонтани).

Aли, засигурно најславнија европска топ-листа је она радијска - "Топ тњентy Радио Луџембурга" (основан 1933. године), која је 1948. била прва топ-листа у радио-програмима, а њени први водитељи били су Реди Џонстон и Пит Мареј. Радио Луксембург са својом топ-листом имао је примат нарочито у раним годинама рокенрола, у шездесетим, и држао га је све до деведесетих.

Телевизија се у цијелу причу укључила, наравно, нешто касније. Једна од првих и најславнијих телевизијских топ-листа је емисија "Топ оф тхе Попс", коју Би-Би-Си (ББЦ) емитује од 1. јануара 1964.

У нашим крајевима све је почело 10. априла 1961. године на Другом програму Радио Београда, када је стартала емисија "Музички аутомат". Идеја творца емисије Николе Караклајића може се овако описати: тај радијски џубокс има мјеста за десет плоча, а слушаоцима је препуштено да одаберу које ће се слушати.

Био је то експеримент и замишљено је да емисија иде само три мјесеца, у пријеподневном недјељном термину од 9 до 10 сати. Међутим, аутор емисије је у том периоду добио више од десет хиљада писама и Програмски одбор је био присиљен да дозволи емитовање "музике сумњивих квалитета" (како је у то вријеме називана бит-музика, односно поп и рок). То је био почетак домаћих топ-листа.

Топ-листе су врло брзо постале један од културолошких свјетских феномена 20. вијека и након првих музичких листа, почеле су се креирати све друге могуће топ-листе филмова, глумаца, аутомобила, бизнисмена, хотела и ресторана, политичара... Укратко, свега што је било могуће рангирати на разумљив и једноставан начин. Појам "топ-листа" постао је саставни дио изражавања и културе живљења у цијелом свијету, толико уобичајен да често заборавимо како је он заправо никнуо из једног обичног комерцијалног трика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.