Из пожутјелих књига

Историја каже да је први број "Бањалучких новина" изашао 1. септембра 1953. године, као орган Социјалистичког савеза радног народа Бање Луке. Уводник је написао народни херој и истакнути револуционар Осман Карабеговић

"Навршило се десет година од дана када је наш град ослобођен. Данас славимо ту радосну десетогодишњицу као празник, којим је обиљежен крај фашистичке окупације, почетак слободног живота и као успомену на борбу коју су најбољи синови Бање Луке, под заставом Комунистичке партије Југославије, водили дуги низ година, а која је 22. априла 1945. године крунисана побједом"... Овим ријечима "отворено" је празнично, 87. издање "Бањалучких новина", објављено 22. априла 1955. године. "Бањалучке новине" у ствари друго су име данашњег "Гласа Српске". Непуних десет година "Бањалучке новине" пред читалачку публику стизале су као седмичник. Историја каже да је први број "Бањалучких новина" изашао 1. септембра 1953. године, као орган Социјалистичког савеза радног народа Бање Луке. Уводник је написао народни херој и истакнути револуционар Осман Карабеговић и у њему навео да је покретање једног оваквог локалног листа допринос бољем информисању грађана Бање Луке и ширег региона. - Пошто је то локални лист, он ће захватити ону специфичну проблематику, која из разумљивих разлога није третирана у оној мјери у којој би требало у републичкој штампи. Он, према томе, мора наћи своје мјесто у информисању наше јавности, клонећи се сувопарног препричавања из наше централне штампе или клонећи се непотребних настојања да замијени републичку или централну штампу - записао је Карабеговић. "Бањалучке новине" штампане су на оба писма - један текст је писан ћирилицом, други латиницом. И тако из броја у број. A што се тиче првог броја, читаоци су ту још могли да прочитају шта се то дешавало на проширеном пленуму среског Синдикалног вијећа, затим како су се у Словенији провеле чланице неколико сељачких радних задруга са подручја бањолучке и лакташке општине, као и проблеме, са којима се сусреће Комисија за спровођење Закона о земљишном фонду у Бањалучком срезу... Изглед и садржај "Бањалучких новина" повјерен је редакцијском одбору, а као одговорни уредник потписана је Неда Ерцег. Првобитно су "Бањалучке новине" излазиле сваког уторка, а касније су читаоцима у руке стизале петком. Редакција је била смјештена на Тргу палих бораца, тачније у згради Дома културе, односно данашњег Банског двора. "Бањалучке новине" расле су и живјеле са својим градом и срезом, пажљиво пратећи све што се дешава око њих. A како се вољени град дизао из пепела и сваким даном све више и више претварао у "крајишку љепотицу", може се видјети и на фотографијама Душка Момчиловића, објављиваним на странама "Бањалучких новина". Једна таква фото-прича објављена је на посљедњој страни "Бањалучких новина" 2. априла 1954. године. Читаоци су тако могли да виде улицу Веселина Маслеше, која се полако али сигурно претвара у прави трговачки центар града. "У тој улици има највише трговачких радњи, укупно 14. Од тога 55 одсто отпада на трговине, затим разне услужне радње итд.", записано је у легенди слике, на којој се види популарна Господска улица. Бритко око камере Душка Момчиловића забиљежило је тако и постављање првих трафика за продају штампе испред хотела "Палас", затим постављање уличне расвјете и томе слично... У већ поменутом празничном броју, посвећеном десетогодишњици ослобођења Бање Луке, поред осталог, објављено је и то да су у првих десет година слободе у граду на Врбасу никла 793 стана, укупне вриједности тадашњих милијарду и 552 милиона динара. У истом периоду изграђена су 48.132 метра квадратна путева, од тога 36.882 метра асфалтираних. Бања Лука је у том периоду добила и водоводну и канализациону мрежу у укупној дужини од осам километара, 835 садница у дрворедима и седам нових паркова. "Бањалучке новине" излазиле су до маја 1963. године, када поново мијењају име у "Глас". Добрила МAЈСТОРОВИЋ КУМ ТИТО На страницама "Бањалучких новина" читаоци су у октобру 1954. године могли да прочитају како је доживотни предсједник Југославије Јосип Броз Тито кумовао деветом дјетету Душана Контића из подгрмечког села Трећа Чађавица. - Када је Титов изасланик стигао кући слављеника, на овај најсвечанији чин, дошао је велики број сељака и оближњих комшија, да би се још једном сви заједно подсјетили на крваве и тешке, али славне дане из Народноослободилачке борбе, спомињући вољеног друга Тита... - записао је Драгољуб Мутић. НAСИЉЕ У априлу 1954. године на страни "Кроз Бању Луку" објављено је како је тадашњи директор хотела "Палас", из чистог мира, како је навео аутор текста О. И. претукао дјечака - продавца новина! - Дјечак Сулејман Рамић, продавац новина, као и сваког јутра, ушао је у хотел "Палас". Међутим, из неразумљивих разлога, ово се ваљда није свиђало директору , који су ту нашао, па је шчепао дјечака за јакну и одгурао у подрумско одјељење (тамо гдје се налазе клозети). Како нам је дјечак испричао, директор га је ногом гурнуо низ степенице, а затим у подруму истукао - забиљежено је на страницама "Бањалучких новина".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.