Историја злочина(25)

Настојање да се Хрватска прошири стална је тежња њених политичара, подхрањивана данашњим великохрватским територијалним претензијама. То је био циљ свих познатих хрватских политичких првака.

Великохрватске тежње нису биле пригушене ни кад је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. У новим, у много чему измењеним околностима, великохрватство је не само у потаји већ и јавно испољавано. Тако је, примера ради, Стјепан Радић, предсједник Хрватске републиканске сељачке странке, у изјави датој лондонском листу Даллy Нењс, објављеној 22. јула 1922, са јасном тенденцијом изнео неистините податке да су у областима Баче, Барање и Баната, за које је рекао да их "неразумно и нелогично називају Војводином", "Срби према Хрватима у посве незнатној мањини" (!), да се тим областима не сме управљати као чисто српским земљама, "већ се у њима мора спровести плебисцит под надзором Лиге народа), с једним питањем: "Србија - Београд или Хрватска - Загреб". Годину дана касније Радић је из Лондона, у писму које је послао 23. септембра 1923. године предсједништву Хрватске републиканске сељачке странке, захтевао да се изгради "Земљовид Хрватска и Хрвати" и у њему да буду уцртане, поред Хрватске, Славоније, Далмације, Међумурја, Прекомурја "с Крком и Каством" и све бивше земље Aустро-Угарске (Босна и Херцеговина, Бачка, Банат и Барања), па чак и Црна Гора и Македонија. Дајући упутства како да се изради тај "земљовид", који би био намењен и иностранству, јер је морао бити пропраћен тумачењима на француском или енглеском језику, Радић је нагласио: "На подручју од Суботице до Јадрана треба све котаре с више од 50 одсто Хрвата (у Босни се муслимански и католички Хрвати рачунају наравски заједно) модрим потезима, а православни црвеним означити". Пречанске земље у Хрватској Наследник С. Радића, Влатко Мачек, доследно је наставио да води великохрватску политику свог претходника. Њему је био циљ да од свих "пречанских крајева (бивших југословенских земаља Aутро-Угарске) образује државу под вођством Хрвата и евентуално је повеже са Србијом у "асоцијацији интереса". Попут Радића, и он се залагао за неку врсту плебисцита, све са намером да се Југославија подели на два дела, до Дрине и преко Дрине. По једној његовој изјави из 1936. године свака покрајина: "Војводина, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, па и Далмација, могле би да се определе како оне хоће, односно, како одлуче посланици дотичних покрајина, који би били изабрани на изборима за конституанту. Другим речима: ако Војводина хоће са Србијом - добро, ако хоће посебан положај у Србији, добро је и то. A ако хоће изван ње, добро је, ако хоће са Хрватском заједно или посебно опет добро (...) О Мачековим територијалним захтевима оставио је забелешку Јован Јовановић Пижон, шеф Земљорадничке странке, којем се поверио кнез Павле Карађорђевић. У једном сусрету између кнеза и Мачека, до којег је дошло пре споразума Цветковић-Мачек, на питање кнеза "Шта је за Вас Хрватска?", Мачек је одговорио: "То су Приморска и Савска бановина"". При другом сусрету Мачек је тражио Дубровник, а потом и Врбаску бановину, са 90 посто српског становништва. У трећем разговору апетити су порасли, па је Мачек захтевао Срем, до Илока, Брчко са околином, Бијељину, Травник, Фојницу и Херцеговину. Стално настојање да се Хрватска распростре на што ширем географском простору дошло је до изражаја и у време већ успостављене Независне Државе Хрватске. Незадовољни и њеним обимом, усташе су, посредством доглавника Славка Кватерника, покушале да је увећају. У брзојаву од 14. маја 1941. немачки посланик Зигфрид Каше пренео је свом Министарству иностраних послова жељу Кватерника да се "хрватске" територије прошире до албанске границе, укључујући градове: Прибој, Пријепоље и Пљевља. Каше је подржао овај захтев с образложењем да су ту "већ стациониране хрватске трупе". Међутим, Италија се томе супротставила. Гроф Ђано назвао је овај захтев С. Кватерника "хрватским империјализмом". У свом Дневнику записао је 30. јуна 1941. године: "Сад би Павелић хтео Новопазарски Санџак. Бесмислени, неоправдани захтјев. Спремио сам, од Дучеа потписано писмо, којим, одбијамо ове претензије. Један од кључних људи у гарнитури Брозових политичара из Хрватске, Иван Стево Крајачић је, према писцу књиге о деловању немачке тајне службе БНД (Бундеснацхрицхтендиенст) Ерика Шмита Енбома, у време пуне Титове снаге и неограничене власти, саставио план о стварању "суверене Хрватске са Босном и Херцеговином", у границама некадашње Независне Државе Хрватске из 1941. године. То је још један од многих непобитних доказа да постоји доследност у великохрватским тежњама, посебно оним које се тичу претензија на Босну и Херцеговину. Политички системи, државноправни оквири, облици државног и друштвеног уређења и људи су се мењали, али је хрватска политика била и остала доследна када је реч о претензијама да се границе Хрватске поставе на Дрини. Раскречена кобасица Међу многобројним питањима која оптерећују и ремете односе између Хрвата и Срба је геополитички положај Хрватске. По општој оцени свих хрватских политичара и геополитичара положај Хрватске је такав да личи, како је написао познати хрватски историчар Вјекослав Клаић, на "добро раскречену кобасицу". Изглед Хрватске неки пореде са бананом, или младим месецом. Таква Хрватска, по општем уверењу свих политички мислећих Хрвата, уопште нема услова за опстанак и напредак. Aнтун Радић је објаснио да би "уједињена Далмација са Хрватском сличила на корице круха, а она средина што бисте ју изрезали, то сте из хрватскога круха изрезали Босну и Херцеговину (...) а хоћемо ли се најести, треба нам и средине, треба нам Херцег-Босне". За Aнтуновог брата Стјепана Босна је "као утроба осталој Хрватској. A извади човеку утробу и онда му реци нека живи". По виђењу Франа Супила: "Хрватска без Босне била би увијек играчка у рукама онога који би владао у данашњим окупираним покрајинама", тј. у Босни и Херцеговини. Да би добили трајну привредну и финансијску самосталност, хрватски политичари проценили су да морају посегнути за новим територијама. Хрватски дневник из 1940. године о томе је написао: "Хрватска у својем садашњем опсегу не може трајно опстати, јер су јој потребни још неки крајеви за властиту господарску изградњу." (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.