Историја злочина (21)

Почетком септембра 1902. три дана је руља најмрачнијих елемената предвођена правашким хушкачима Јосипа Франка "разарала дућане, станове и установе српске у Загребу, бацајући на улице и спаљујући њихову робу".

Многа нерешена питања, која су се тицала не само националнополитичког него и културног, просветног и верског живота Срба у Хрватској и Славонији, принудила су их да се крајем 1898. и током 1899. године масовно почну обраћати Сабору с молбама да удовољи њиховим захтевима. По броју оних који су стајали иза тих молби и широкој заокупљености јавног мњења Срба, може се закључити да је, малтене, била реч о читавом покрету. Захтеви Срба односили су се на слободно истицање српске заставе, равноправну употребу ћирилице, равноправност Српске православне и Римокатоличке цркве, измену школског закона из 1888, јавност српских учитељских школа у Карловцу и Пакрацу, правилан назив Српске православне цркве, отварање катедре за историју српског народа на Филозофском факултету у Загребу, слободу штампе, збора и договора, спречавање материјалног пропадања народа и слично. Одбачени српски захтјеви Прихватајући гледиште о хрватском државном праву, а заступајући идеју "хрватског политичког народа", коалиција обзораша и домовинаша уопште није хтела да у Сабору расправља о српским представкама, које су имале превасходан задатак да очувају српску националну индивидуалност. Из истих разлога је српске захтеве одбацила и Франкова Чиста странка права. Једини опозициони посланик који се безрезервно заложио за испуњење српских захтева био је Франко Поточњак. По садржају српских петиција он је закључио да су односи у Хрватској и Славонији жалосни, "управо мизерни", јер су Срби принуђени да се боре за опстанак, што је доказ да се морају борити против елементарних неправди. Јавно одбијање обзораша, домовинаша и Чисте странке права да у Сабору расправљају о српским представкама јасно је указивало на то да је сукоб хрватске опозиције са српским становништвом у Хрватској непремостив у постојећим условима. Штавише, одбојно држање према Србима, њихово непризнавање и стални напади опозиције, најчешће Франкових праваша, још више су продубљивали постојећи јаз, који се, после изгреда из 1895. године, све учесталије преносио на загребачке улице и добијао сурове облике. Пуни мржње према Србима, франковци су просто тражили прилику да је јавно испоље. Њих су Срби изазивали упорношћу у истицању разних захтјева, одлучном одбраном против свих могућих напада и увреда, непопустљивошћу у заступању српске а одбацивању хрватске државне мисли, која је налазила упориште у Aустро-Угарској, својом националном виталношћу и наглашеним србовањем којим су се бранили од похрваћивања, што је, све скупа, у клими у којој се живело, могло у очима политичких супарника добити вид изазивања. Да су се неспоразуми између српских и хрватских политичких кругова преносили и на улице, сведоче изгреди који су се десили у јуну 1899. у Загребу приликом прославе педесетогодишњице књижевног рада Јована Јовановића Змаја. Змај је тада живео у Загребу у који је дошао 1893. по жељи "меродавних фактора у Београду" да делује "у помирљивом духу на Србе и Хрвате" и да тамошњи Срби добију "једну ауторитативнију личност, око које ће се моћи окупити". Франковци су на дан прославе приредили демонстрације, а предмет њихових напада били су српска црква, парохијални дом и основна школа, које су запрљали. Да би стао на пут могућим већим изгредима против Срба, којима се градски чувари реда не би могли супротставити, Куен је за сваки случај обезбедио још две чете војника. Изгреди су тиме били заустављени, али су нови избили у фебруару 1900, после окончаних расправа у Сабору Хрватске о српским захтевима. Демонстрације су тада приредили франковачки опредељени студенти, који су по загребачким улицама довикивали Србима: "Aпцуг, власи, апцуг петиције". Све те уличне демонстрације и многи други ситнији противсрпски изгреди, који су се дешавали не само у главном граду Хрватске него и у мањим местима, били су нека врста предигре за демонстрације у Загребу 1, 2. и 3. септембра 1902. кад је "руља најмрачнијих (...) елемената, предвођена франковачким хушкачима, а у извесној мери заштићена влашћу, три дана разарала дућане, станове и установе српске у Загребу, бацајући на улице и спаљујући њихову робу. У нередима је теже и лакше рањено око стотину лица, нападнутих Срба, чувара реда и изгредника. До сличних изгреда против Срба, или мањих размера, дошло је тада и у Карловцу и Славонском Броду. Да би спречио братоубилачки обрачун, који је био на помолу, новосадски Браник, доследни заступник слоге и сарадње Хрвата и Срба, упозоравао је узнемирене Србе из Лике, Баније и Срема да се не свете својим суграђанима Хрватима. Од српских свештеника, учитеља и образованијих људи Браник је захтевао да стишавају народ и поучавају га да "достојанствено и са самопрегором поднесе и ову тешку увреду, а никако да не злостави Хрвате". Као повод за загребачке противсрпске иступе послужио је један чланак објављен у Србобрану, који је прештампан из Српског књижевног гласника. Чланак је био написан у духу пренаглашених националнополитичких српских схватања којим су искључиване и одбациване националнополитичке идеје хрватских опозиционих странака, па је поменута и борба "до истраге наше или ваше". Загребачке септембарске догађаје, које су неки савременици назвали вартоломејским, осудили су многи, нарочито Словени из Aустрије, али и многи хрватски политичари и јавни радници, међу којима и млади Стјепан Радић. Он је пред судом изјавио да је то "свињски" посао који ће осрамотити Хрвате пред целим светом за стотину година. Супротно њему, Јосип Франк је у Сабору похвалио изгреднике да су "починили заслужно дело за Хрватску". Као духовни покретач противсрпских иступа, он није крио да је у првим редовима демонстраната учествовала његова Чиста странка права са својим приврженицима. По Франковом објашњењу, на загребачким улицама, у изгредима против недужних српских грађана, сукобиле су се двије идеје, хрватска и српска, и то стога што је "србска идеја тражила побједу на терену гдје јој није мјеста", па је стога "морала подлећи". (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.