Историја злочина (1)

Било би боље "Влахе све поклати него настањивати", писао је 13. новембра 1700. Aмброз Кузмић, управник имања Загребачке бискупије. Из такве нетрпељивости испилила се клица зла која ће се временом преобразити у најокрутнији облик - геноцид усташтва над Србима и етничко чишћење пола вијека касније

Зашто се десио геноцид Одговор на питање како је био могућ такав злочин, може се дати ако се историја односа између Срба и Хрвата изучава упоредо низу од неколико стољећа, од времена када су Срби под притиском Турака у 16. и 17. вијеку насељавали посједе хрватских феудалаца. Посматрање односа у краћим периодима, пребацивање кривице са једне на другу страну, на овај или онај режим, или вјерску заједницу - неће дати нужна објашњења Легенда: Aнте Старчевић, оснивач Странке права у Хрватској: Пристрасни судови о односима Хрвата и Срба Књига "Геноцидом до Велике Хрватске", др Василија Крестића први пут је објављена 1998. Доживјела је још два издања. Треће допуњено, изишло је ове 2007. године у издању јагодинског "Гамбита". Прво појављивање књиге изазвало је различите реакције у јавности - од подршке аутору до оптужби да износи неистину и да је националиста. Такве оцјене, неосноване, одбацила је и СAН-у, чији је Крестић члан. Треће издање дјела, коме су историјске чињенице основа, доказ је да интересовање постоји. Нашем читаоцу, надамо се, приближићемо књигу фељтоном - под насловом "Историја злочина". Крестић пише: Зашто се десио геноцид Једно од основних питања које се поставља у изучавању геноцида над Србима у време Павелићеве Независне Државе Хрватске јесте: како је такав злочин био могућ и зашто се десио? Одговоре на то питање није могуће дати ако се историја хрвата и Срба и њихових међусобних односа проучава у краћим временским периодима, како се обично чини, већ само ако се историја тих односа прати упоредо у непрекинутом низу од неколико столећа, од момента када су се Срби нашли са Хрватима у истој државној заједници. Докле год се питање геноцида над Србима у НДХ буде посматрало у краћим временским одсецима, нећемо имати нужна објашњења те појаве, већ ћемо бацати кривицу час на ову, час на ону средину, на један или други режим, верску заједницу или понеку знаменитију личност. Нема озбиљних радова Догађаће се, као што се већ и десило, да се геноцид над Србима, почињен од стране усташа, покушава објаснити чак и неким расним карактеристикама хрвата, наводним бруталним поступцима које су у Хрватској починили владајући режими између два светска рата (1918-1941), тзв. великосрпском хегемонистичком политичком и шестојануарском диктатуром. Нису били ретки покушаји да се усташки цримен оправда и умањи, да се, ради мира у кући, успостави равнотежа у кривици између злочинаца и њихових жртава. Прихватајући се пера из научних побуда и уверења да у науци не може и не сме бити никаквих табу тема, да вишеструке штете наносе само ненаучне интерпретације а да научна тумачења доприносе разбистравању не само прошлости већ и бољем разумевању садашњости, немам намеру да овим текстом тему исцрпим до краја. не заносим се ни тиме да ћу изрећи судове који ће бити непомерљиви, који се у нечему неће моћи допунити и исправити. у што краћим потезима образложићу своје виђење проблема, допуштајући свим бољим познаваоцима историје Срба и Хрвата да имају и другачије, можда и умесније, логичније и убедљивије тумачење генезе геноцидних радњи. О генези геноцидних радњи над Србима у Хрватској до данас није написан ниједан озбиљнији научни чланак. Уочи Другог светског рата Васо Богданов је, у првом броју часописа Израз за 1939. годину, објавио текст под насловом Зачеци неспоразума између Хрвата и Срба, који је после рата поново штампао. Међутим, тим текстом Богданов је питање само начео, али га није решио стога што се у својим оценама искључиво ослањао на пристрасне судове. Aнте Старчевића, које је некритички преузимао, али и стога што је проблему приступао више као политички ангажован писац него као објективан историчар. Припадајући лево опредељеној интелигенцији, која је водила битку против централистичке владавине и шестојануарске диктатуре, Богданов је "Сав, (...) огромни пораст сукоба" између Срба и Хрвата сасвим погрешно приписивао шестојануарском режиму а индиректно и Србима, јер, писао је он, "од почетка 1929. године наовамо, није се у овој земљи ништа против Срба, па ни против представника шестојануарског режима смјело ни писнути, ни у штампи, која је била или забрањена или цензурисана, ни на збору, ни у школи, ни у театру, нигдје..." Многе пропусте починио је Богданов у овом чланку на штету Срба и овде их нећемо наводити, али је нужно нагласити да је, иако је словио као марксиста, на немарксистички начин изједначио интересе хрватског народа са интересима хрватских сталежа, не уочавајући да су Срби са хрватске државне територије били у сукобу са световним и духовним феудалцима хрватске, а не са хрватским народом. Покушај Душана Поповића, некадашњег активног политичара, истакнутог члана Хрватско-српске коалиције, да у давној прошлости пронађе узроке геноцидних радњи, није могуће прихватити. У књизи Прилози читању и разумевању разних старина (Београд, 1957), на темељу сведочења Константина Порфирогенита, Фредегара, Теофана, Нићифора и Павла Ђакона, Поповић је покушао да докаже да Хрвати нису чисти Словени, да је у време сеобе у ВИИ веку између њих и једног народа из Aзије дошло до мешања и да је у масовним убиствима, која су се збила за време окупације 1941 - 1945. године на тлу НДХ, дошла до изражаја та злочинима склона азијатска крв. Без додирних тачака са науком Како је у овом покушају реч о једном превасходно расном приступу проблему геноцида, који са науком нема додирних тачака, о њему је бесмислено даље говорити, али је случај карактеристичан и до њега је могло доћи само стога што није било задовољавајућих научних одговора о узроцима геноцидних радњи над Србима у Павелићевој НДХ. Жеђ за истином о тако крупном питању нашег времена и недовољна знања о нашој прошлости створили су погрешне судове који су само досипали уље на распламсалу ватру, уместо да је она гашена објективним научним испитивањем и критичким осматрањем заједничке хрватске и српске историје, која крије одговоре на сва скривена питања о геноциду. На та питања дужни смо да одговоримо најпре из поштовања према жртвама, али и због будућих генерација које могу и морају да извуку поуку из прошлости. (Наставиће се) Др Василије КРЕСТИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.