Интервју: Милован Пандуревић, директор Кинотеке Српск

У Кинотеци, осим властитог архивског материјала "Срна филма" и његове продукције, имамо више од 500 наслова, домаћих и страних, рекао Пандуревић

"СРНA филм" припрема четири документарца о Митрополији дабробосанској. Дошли смо до занимљивих података, као на примјер да је једну цркву у Илијашу осликао Шпиро Боцарић, оснивач Музеја Врбаске бановине. Преко ових документарних филмова представићемо архитектуру цркава и манастира, вриједности које се у њима налазе, као и комплетан црквени живот - рекао је за наш лист директор Кинотеке Републике Српске и "Срна филма" из Источног Сарајева Милован Пандуревић. Остварења "Срна филма" и филмови из Кинотеке Републике Српске приказују се у оквиру "Театротеке" у Народном позоришту Српске од 4. фебруара. Завршно вече, 31. марта, биће посвећено Пандуревићевим филмовима, "Aмпутирци", "Сувенир", "Писмо Ивану" и "Слике Јахорине и околине". ? Шта се све чува у Кинотеци Републике Српске? - У Кинотеци, осим властитог архивског материјала "Срна филма" и његове продукције, имамо више од 500 наслова, домаћих и страних (на филмској траци 35 и 16 мм). Кинотека годинама истрајава на идеји да сакупи и трајно сачува филмски материјал снимљен у Републици Српској. Поред тога, прикупљамо и значајне филмове домаће и свјетске кинематографије. Са Југословенском кинотеком смо радили доста ревија раног свјетског и српског филма. Сарађујући са њима ми можемо, по законским прописима, преснимити неке филмове. Свака кинотека би требало да има документарне, цртане, игране филмове, а да бисмо дошли до тога, потребан је дуготрајан истраживачки рад. ? На који начин сте долазили до филмова? - У бившој Југославији постојао је врло прецизан закон по којем су продуценти били обавезни да послије одређеног периода дистрибуције, једну од копија морају предати кинотеци. "Срна филм" је основан 1992. године као филмско предузеће, а касније је настала и Кинотека. Почели смо да сакупљамо филмски и документарни материјал. Затим смо сами снимали документарни материјал. На разне начине смо долазили до филмова. Током рата нисмо имали новца да купујемо филмове, али смо захваљујући људима из свијета седме умјетности дошли до неких значајних остварења. ? Која су најзначајнија остварења у Кинотеци? - Свакако треба издвојити филмове Живка - Жике Ристића, међу којима се налазе "Успомене о људима" (1960), "Шљемови" (1967) и "Укроћени букови"(1970). Ту су и остварења Крсте Шканате, "Велико стољеће"(1958), "Са Галебом по Средоземљу", "Девојка са насловне стране" (1958) Пурише Ђорђевића, анимирани филм "Игра" (1962) Душана Вукотића. Међутим, постоје филмови који никада нису добили награде, али су врло интересантни и значајни. Када сарађујемо са Југословенском кинотеком, не бирамо филмове по томе да ли су добили неке награде. Недавно смо добили снимак о владици Николају Велимировићу, од једне српске породице која живи у Њемачкој. ? Да ли планирате чешће да организујете ревије филмова? - Један од циљева Кинотеке је да прикажемо филмове које имамо. Углавном се водимо идејом да ће стотињак људи доћи на ревију. Увијек ме радује када студенти долазе да гледају филмове, јер би то они и требало да прате. Преко филма се може много истраживати, на примјер етнографија. Желимо да наше филмове прикажемо у свим градовима Српске. Већ имамо програм за Херцеговину, Ревију раног свјетског филма, у организацији са "Просвјетом" и Епархијом захумско-херцеговачком. Планирамо да у сарадњи са руском амбасадом организујемо ревију руског филма. ? Као аутору документараца, шта Вам је било најзахтјевније док сте стварали филмове? - Сваки документарни филм је помало "намјештен". Зато ме и занимало како направити филм са што више сировог материјала. Са документарцима је врло специфична ситуација, јер када дођете на терен, видите да све не иде баш тако лако. Највише ми се свиђа тај дио када треба "натјерати" снимљени материјал да проговори онако како желите. Дешавало се да видим фантастичну ситуацију за снимање, која је непоновљива, а док покренемо камеру, то више није исто. Документарни филм је заиста занимљив. Чињеница је да се у српској кинематографији развила естетика документарног филма, па тек онда играни филм. A. РAЈКОВИЋ Продукција ? Колико је "Срна филм" активан у продукцијском смислу? - Прошле године је направљен филм "Злочин у Сарајеву". У почетку, деведесетих година, имали смо само једну камеру, а много су нам помагале куће из Србије, "Застава филм", "Филм и тон", "Контакт-филм" и Радио-телевизија Србије. Неке филмове смо направили у копродукцији са тим кућама. "Живот" (2000) Драгана Елчића, који је добитник "Златног витеза" на Међународном филмском фестивалу у Москви, рађен је у копродукцији са "Застава филмом".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.