Интервју: Горан Марковић, редитељ

Продукцијски никада нисам радио тежи и компликованији филм од "Турнеје", нити дуже боравио на терену, истакао Горан Марковић

УПОЗНAО сам много младих људи у Републици Српској који имају добрих идеја и било би добро да неко овде почне производити филмове. Пример за то је Бања Лука која има добро позориште, људе који се већ баве филмом. То би било јако значајно за Српску, јер ни једна пропаганда, разни састанци, па и политичари не могу да учине да се један народ и држава прикажу свету колико може филм - рекао је за наш лист познати српски режисер Горан Марковић из Београда који је ових дана снимање филма "Турнеја" након Дервенте, Шамца и Козарске Дубице наставио у Приједору. У Републици Српској се, како нам је рекао, већ одомаћио, јер овдје борави око два мјесеца. ? Колико је Ваш сусрет са људима на овим просторима, али и сам амбијент утицао да мијењате првобитни сценарио? - Текст за овај филм није утемељен на неким подацима. Настао је из моје маште. Међутим, обилазећи ове терене, у припреми за снимање почео сам да мењам своју слику о филму. Овај простор је тиме променио сценарио, али не и суштину приче, променио је мелодију и атмосферу у том сценарију, јер сам убацио неке ствари које сам овде чуо и видео. Боравили смо по неким малим месташцима у која, сигуран сам, никада не бих дошао нити људе упознао да се није десила "Турнеја". ? Је ли "Турнеја" Ваш највећи досадашњи подухват? - Управо тако, продукцијски никада нисам радио тежи и компликованији филм, нити дуже боравио на терену. Било је још компликованих филмова као што су "Вариола вера", "Сабирни центар", "Већ виђено" и слично, али нису били толико захтевни. Ово је за мене највећи залогај који ћу, надам се, прогутати, а да се не удавим. Подсетићу, то је ратни филм у коме је рат у другом плану. У првом плану је једна комична прича о групи шашавих глумаца који се, одједном, због наивности нађу у немогућој ситуацији, неприпремљени за рат који бесни око њих. То је, заправо, комбинација комедије и драме, или још боље, у питању је трагикомедија. ? Сценарио за "Турнеју" написан је прије 12 година. Због чега сте чекали да прођу толике године па да тек онда почнете снимање? - Раније нисам био у ситуацији да га снимим. Прво, био сам у сукобу са режимом и режим са мном. Нисам хтео у то време да сарађујем са веома сумњивим институцијама као што је био РТС и људи који се баве продукцијом филмова. Паузирајући, бавио сам се позориштем и тако је настао позоришни комад са истом тематиком који је добио чак четири Стеријине награде. Сада су се околности промениле. Радио-телезизија Србије је пристојна кућа, ушла је у копродукцију са нама, а то значи да ћемо радити и серију. Добили смо помоћ Министарства културе Србије, али и Републике Српске затим европску помоћ. Створила се, дакле, атмосфера за реализацију овога филма. ? Има, ако смијем примијетити, нешто, што Вас посебно веже за овај филм? - Волим овај филм, јер је то филм о глумцима. Ја сам сав свој живот провео са њима, на крају, и моји родитељи су глумци. Овај филм ће бити посвећен глумачкој судбини, глумцима као посебним људима који су разликују од осталих и у позитивном и у негативном смислу. ? Стиче се утисак да многи глумци воле да раде са Вама. Због чега? - Неки редитељи дају предност визуелним аспектима и слично, ја своје филмове базирам на глумачкој игри. Важно ми је да успоставим присну атмосферу са њима. Бирам глумце по квалитету али и по томе колико са њима могу да остварим, како ја то кажем тајне везе које су битне за моје филмове. ? Зашто сте, поред толико глумица у Београду, у "Турнеји" ангажовали баш Миру Фурлан, која је стигла чак из Aмерике? - Њу познајем одавно. Мени је требала глумица између 35 и 45 година, а да изгледа пристојно. Светозар Цветковић је ступио са њом у контакт, послали смо јој сценарио и она је пристала одмах што ми је много значило. Она се у време рата нашла у Београду, а затим је емигрирала у Aмерику. Тамо је већ позната глумица, снима једну серију коју је напустила и дошла овде. Више је на штети него што ће добити доласком овамо. ? Ваша мајка, Оливера Марковић, била је овдје давно, када се снимао филм "Козара". Зна ли да снимате на истим просторима? - Причао сам јој и она се одлично сјећа Козаре и Приједора. Она је сада тешко болесна, а због овог снимања дуго је нисам видео. Пренећу јој лепе утиске и рећи да Козара, коју сам сада први пут видео у животу, заиста има душу. Гледам је као магичну планину која има неку посебну ауру. Д. БУЛИЋ НЕ ЖИВИМ ОД ПРОШЛОСТИ - Када завршим филм, не гледам га, једноставно, настојим да га заборавим. Ја имам један унутрашњи императив да сваки филм правим другачије, не желим да личе један на други, нити да се везујем за њих, још мање за награде. Дакле, не живим од прошлости. Можда, ће "Турнеја" бити један од мојих најбољих филмова, не знам, видећемо - истакао је Марковић. БОГДAН ДИКЛИЋ - Диклић је изашао из болнице без већих компликација. Били смо се уплашили да је изгубио око, али, на сву срећу, све се добро завршило. У екипи има 70 људи тако да се може очекивати да се увијек нешто непредвиђено деси. Као свугде - рекао је Горан Марковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.