Интервју: Драган Николић, бард српског глумишта

Већ сам у годинама када ме је помало срамота да глумим. Сматрам да је глума за младе људе и да човјек мора да све то ради у неком заносу и полутрансу, рекао Драган Николић

ФИЛМ је огледало у које кад се погледаш нема лажи. Видиш оно што ти стварно јеси. У позоришту се нешто може и променити, док је у филму то немогуће - рекао је у интервјуу нашем листу бард српског глумишта Драган Николић који је главне улоге имао у свим српским култним филмовима, попут филмова "Кад будем мртав и бео", "Ко то тамо пева", "Национална класа", серијалу "Отписани"... Тренутно је у глумачком "аутобусу" Горана Марковића у Милића Гају у Републици Српској. Само у драматуршкој линији, каже, овај га филм подсећа на "Ко то тамо пева", јер и у "Турнеји" постоји возило, које глумци од миља зову, "ружно паче", у којем Славко Штимац вози глумце из једне у другу догодовштину. - У нашем аутобусу нема места сујети и себичности - истакао је Николић којем су колеге у овом филму све саме звијезде српске кинематографије, попут Јосифа Татића, Светозара Цветковића, Славка Штимца... ?Како је глумити глумца? - Врло брзо ћемо то да проверимо. Мислим да је то најкомплекснији задатак који може да постоји. Глумци који су навикли да иду из места у место, да играју у разним условима и пред разном публиком права су мера за овај филм. Наша "Турнеја" и догодовштине подсећа ме на стара, путујућа позоришта... ?Јесте ли глумећи у овом филму дошли до неког новог сазнања о самом себи? - Горан Марковић је знао да суштаствено опише проблем глумца, јер, осим што је одличан редитељ, он је и одличан глумац. Врло је важно и да је глумачко дете. Постоји један монолог који изговарам у једној бизарној ситуацији, неочекивано, наиме, Мишко којег глумим говори неке ствари које бих и ја лично могао да потпишем, а то је да глумац читавог живота сумња. Вероватно је то перманентно за све уметности, али глумац је тај који сумња сваке вечери, који по завршетку сваке своје представе почиње да се шуња около и дослушкује шта то публика прича и, наравно, да чује само оно што није добро и што је недопадање, након чега одлази својој кући да се пече на тихој ватри. Због тог монолога који је Горан написао и због неколико реченица страшно ми је важно што играм у овом филму. ?Да ли је "тиха ватра" разлог што се доста успјешних глумаца у позним годинама одлучује за режију? - Ја сам, на примјер, већ у годинама када ме је помало срамота да глумим, иако за глумца никад нема пензије. Сматрам да је глума за младе људе и да човек мора да све то ради у неком заносу и полутрансу. Не значи то да касније почињеш да презиреш свој посао, али, просто, помало почињеш да се кријеш и стидиш. Мислим да је то један од разлога што глумци одлазе у режисере. Ја нисам, али могао бих да се отиснем у литературу. Врло брзо ће то да се деси и то ће бити неки надомјестак. ?Пишете мемоаре? - Не пишем. Помало причам у апарате и имам идеју. Неће то бити мемоари у класичном смислу, биће то цртице о мом животу и то сам већ најавио неколико пута, јер морам да заштитим наслов који је дефинитиван, књига ће се звати "Сањао сам...". Под тим насловом могу да подведем све, и истине и лажи, а да се нико не љути, јер, на крају, све је то био мој сан. ?Подвлачите ли, након година успјешне каријере, можда, линију? - Не. Можда, ћу да покушам да се одморим, али ја сам хедониста и до краја ћу да живим пуном ногом и угађам себи. Ја размишљам како да искреирам други живот на малом бродићу, на острву, у неким мојим оазама... и сигурно нећу да подвучем линију. Б. СТЕВAНДИЋ Рутина ?Може ли глума да прерасте у рутину? - Може, али се не исплати. Пре бих то назвао неком штедњом себе. Глума је занат. Није само довољан таленат. Разлика између аматеризма и професионализма је, управо, тај занат. У аматеризму се дешава да представу одиграш генијално, а да следећи пут то не можеш да поновиш, јер немаш алат, немаш занат. Фројд и Бог - Тренутно играм у Београдском драмском позоришту у представи "Хредерик или Булевар злочина", глумца мојих година који је био један од првих импровизатора. У "Aтељеу 212" глумим са Војом Брајовићем у представи "Посетилац" у којој се води разговор између Бога и Фројда, а ја, наравно, играм Бога - рекао је Николић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.