Хрватска "Олуја" (7)

Страдање Срба још није освијетљено као трагедија једног народа и геноцидни акт државног тероризма Хрватске. Свијет тек сада почиње да схвата грешке почињене према српском народу

Злочини над Србима у Хрватској почели су још 1990. Прво су то биле претње и застрашивања, затим појединачна убиства, злостављања и отпуштања са посла, шиканирање породица војних лица, минирање српских кућа, уништавање црквених објеката, мучење и убијање заробљеника, бомбардовање насеља, мучка и свирепа масовна убијања, ноћне ликвидације, клање немоћних и болесних, бомбардовања колона избеглица уз примену усташких и нацистичких метода. За многа појединачна и групна убијања Срба постоје сведочења и извештаји домаћих и међународних хуманитарних организација и јавних публикација. Међутим, највећи злочин је прогон читавог једног народа са својих огњишта, на заласку 20. века, усред Европе. Егзодус Срба из Хрватске још није осветљен ни од домаће ни светске јавности као библијска трагедија једног народа и геноцидни акт државног тероризма Хрватске. Тек се сагледавају размере те трагедије кад се евидентирају судбине избеглица из Хрватске које се још нису нигде удомиле, од којих свакодневно умиру старци и деца, исељавају се породице на далеке континенте, одакле се неки никад неће вратити. С мржњом комшилук немогућ Само за нешто више од 48 сати, 5. и 6. августа 1995. године, простор северне Далмације, Лике, Кордуна и Баније напустило је преко 90 одсто тамошњих Срба. Изгнани су из земље на којој су пре њих њихови преци живели више стотина година "чувајући тешко своје име, вјеру, културу и кућу". Многи у свету тек почињу да схватају почињене грешке према српском народу у Хрватској, јер су сведоци продужетка терора над преосталим Србима и малобројним повратницима, који се зато такође морају иселити, и то чине свакодневно. Тако Хрватска има шансу да постане једина етнички чиста држава у Европи, па остаје питање куд а и на кога ће усмерити накупљену мржњу и како ће са националистичком и шовинистичком свешћу и културом сарађивати са суседима и светом. Према званичном извештају "Веритаса" (Документационо информационог центра за пострадале у РСК), на списку погинулих и настрадалих налази се 7.025 српских лица у рату 1990-1995. у Хрватској. Критеријум за разликовање погинулих и несталих је "предаја посмртних остатака породици". Aко породица није још преузела посмртне остатке, лице је сврстано међу нестала. По том критеријуму, на листи несталих налази се укупно 2.970 лица. На "Веритасовом" списку несталих само из "Олује" налази се 1.805 лица, а према хрватским подацима у акцији "Олуја" је покопано 911 тела, од којих је идентификовано само 163. На списку несталих из акције "Бљесак" и "Олуја" је још 1.039 лица, а укупан број несталих је 2.891 ако се узме у обзир број регистрованих погинулих према хрватским подацима. Хашки суд је до сада оптужио само једног Србина из Крајине за ратни злочин (Милан Мартић), а према документованим изворима, ако правда буде задовољена, и у овом рату злочине над Србима је, поред руководства, чинило на стотине Хрвата. Нажалост, до сада је суд у Хагу оптужио само неколико хрватских званичника, међу којима и "славног" генерала Aнту Готовину. Према подацима "Веритаса", само у време "Олује" и после те акције убијено је или нестало преко 2.000 Срба Крајишника. Већином су то биле старе и изнемогле особе које нису имале снаге и жеље да пред крај животног пута напусте своје домове, па су у својим двориштима мирно дочекале своје убице Хрвате. Посматрачи међународне заједнице и представници хуманитарних организација забележили су да је по завршетку војних операција, спаљено или порушено динамитом преко 80 одсто српских кућа, уз претходну темељиту пљачку. "Убиства српских цивила, који су поверовали позиву хрватског председника Фрање Туђмана да остану мирно код својих кућа, по свирепости и цинизму сасвим су личила на она од прије пола вијека, која су изводиле хрватске усташе, често очеви и дједови ових најновијих убица" (Веритас). У предвечерје рата професор Јован Рашковић, председник Српске демократске странке, упозоравао је на терор над Србима: "Најприје смо дискриминисани да би се ускоро дискриминација претворила у терор и прогањање наших чланова и функционера. У исто вријеме се чланови СДС масовно отпуштају с посла и исељавају под терором. Њихова имовина се уништава. Према нашој процјени и сигурној евиденцији, срушено је или коначно оштећено више од пет хиљада кућа и станова чланова наше странке. Нема поштовања према имовини наших људи. У четири хиљаде станова чланова СДС бесправно су се уселили Хрвати, без икаквих потешкоћа и са благословом власти." Чишћење не престаје Према анализама и извештајима разних организација за људска права, у рату 1991-1995. Хрвати, стицајем околности, нису убили преко милион Срба (као у прошлом), али методи обрачуна са старим и немоћним или са заробљеним српским борцима били су исти као и у претходном рату, препуни нечувене суровости и некрофилног цинизма. И после више година од завршетка рата, етничка метла у Хрватској не престаје да ради. Пале се и руше преостале српске куће, отима се имовина повратника, а они се тероришу и убијају. Хрватска чисти и трагове српског вековног постојања, па се у Крајини накнадно пљачкају српске цркве и манастири, а гробља девастирају. Из истих и других извора сазнаје се о премлаћивању и убијању Срба повратника и систематском терору над Србима у источној Славонији, Барањи и Книнској регији. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.