Хрватска "Олуја" (11)

У јесен 1990. године, знатно прије било каквих ратних сукоба у Вуковару, Томислав Мерчеп шаље наруџбу у Осијек да му Бранимир Главаш пошаље одређену количину "саламе".

"Ферал трибјун" од 22. октобра 1997. године доноси податке о Мерчеповим оргијама у Вуковару. У вези са тим, Марин Видић Били (бивши повереник хрватске владе за Вуковар) упутио је и образложио писмо послато у лето 1991. хрватским властима и опозицији: "Истрага неће имати смисла ако заобиђете чињеницу да је комплетан хрватски политички врх био на вријеме обавијештен о томе да су у Вуковару и прије почетка рата почињени многи злочини, али да су из неког морбидног прагматизма власти то прешутјеле, а опозиција забила главу у пијесак". Факсимил документа показује како је Томислав Мерчеп наручивао од Бранимира Главаша експлозив ("саламу"), и то у јесен 1990. године, знатно пре икаквих ратних операција. "Након тога летјеле су у зрак српске куће и кафићи". Мерчепу се приписује да је експлозив користио за дизање у ваздух кафића: "Крајишник", "Сарајка", "Туфо", "Брдо", "Мали рај", "Попај", "Точак", "Чокот бар" и "Шид", као и хемијске чистионице у власништву Микија Стојковића, те бројних кућа припадника српске националности. Застрашивање експлозијама "Сви ти објекти су минирани између 15. травња и 30. српња 1991. године" и то је, по писању Марина Видића Билог, између осталог, стварало "психозу страха међу хрватским и српским пучанством, што је резултирало масовним бјежањем из града... Вуковар је у том раздобљу напустило 13.734 становника српске националности. Највећи дио њих тај је град напустило прије 1. коловоза 1991. године, дакле управо у вријеме када је њиме у потпуности управљао Мерчеп". О том времену једна сведокиња испричала је "Фераловом новинару следеће: "Већ око три поподне, чим би се људи вратили с посла, град је постајао сабласно пуст. Кад би се смрачило, људи би одлазили у подруме. Није било ноћи да градом не одјекне каква експлозија или да се не чују рафали. Кад сте чули ноћну шкрипу аутомобилских кочница у близини ваше куће, могли сте бити сигурни да ће за неколико минута одјекнути експлозија. Пуцало се по кућама, а сталне телефонске пријетње биле су разлогом да многи напусте Вуковар. Ти су одласци постали масовни након што се прочуло о ноћним привођењима и нестанцима људи". Након пада Вуковара, сам Мерчеп је изјавио новинару: "Учинио сам колико сам могао, али не и колико сам намјеравао. Требало је још очистити Петрову Гору од људи који су добили оружје, ставити их под контролу и учврстити простор између Богдановаца и Сајмишта. Мени је то било на уму, али нисам то стигао учинити. Остало је било очишћено". Само у периоду од 10. јуна до 13. августа 1991, према исказу сведока (родбине несталих), "у Вуковару је ухапшено, а потом нестало 14 Срба. Они су прво били испитани, физички злостављани и мучени, а као њихови исљедници уз Мерчепа спомињу се и Небојша Ходак, Синиша Римац и Игор Миколе, као главни актери збивања у Пакрачкој пољани и на госпићком бојишту". Хрватски државни врх не може порећи да о Мерчеповој тортури у Вуковару није био обавештен. "Уосталом, предсједник Туђман је 24. српња 1991. заједно са Гојком Шушком, Владимиром Шексом и Славком Дегорицијем, посјетио Вуковар и могао се увјерити какво стање ондје влада", пише "Ферал" и наставља: Кад је све превршило меру, Мерчеп је на крају смењен и пребачен хеликоптером у Загреб, "али у хрватском државном врху тада није било воље да се на већ доступне чињенице одлучно реагира. Мерчеп је, као што је већ добро познато, тада постављен за савјетника у Министарству унутрашњих послова, након чега су услиједили његови походи на госпићком ратишту и Пакрачкој пољани". "Национал" од 17. октобра 1997. године доноси забиљешке мерчеповца Мије Јојића о Пакрачкој пољани и акцијама које је тамо проводило 17 мерчеповаца. Први му је напад био на село Кукујевце, о чему он Мијо, у новембру 1991. пише. (Чудно, доспио је у иследнички затвор у коме ставља на папир своје утиске из "бојишнице". "Наилазе прве куће, неке спаљене од прије. То се види по црним згариштима уз која пролазимо. Помало наилазимо на куће из којих сукља пламен. Запалио их противавионац или топ. Дечки око мене имају запаљиве метке, пуца се по кућама, пали се. Иза иду лешинари загребачки са комбијем. Износе се телевизори и остала техничка роба. Спашавају кожу. Интересантно у чије име и зашто? Запаљена стаја. Из се сукља пламен, стока риче, цвиле свиње. Ужас. Из једне куће чујем старца којем је упала група лешинара. Виче: Ја сам за Југославију. Заспао је заувијек. У једној кући дрека и пуцњава, нашли су четника. Два лешинара ушла, сваки са своје стране, и од страха се међусобно порањавали. Е сад то на цести и није колона већ група и хорда која је лако могла постати бацачко и топовско месо. A да је и митраљез био мислим да би платили... Мерчеп пуца на торањ цркве Пролазимо пола села, пуца се, нетко наређује престанак паљбе но пуцњава не јењава. Нетко се иживљава а нетко пуца из страха. Долазимо до цркве. Словенац са РБ-ом пуца у торањ. Погађа. Тапшу га по рамену. Црква је православна, не бих је дирао. Мерчеп пуца из топа. Торањ опет погођен. Ужас у мени, нека горчина. Размишљам колико зноја и труда људи уложише у све те куће и имања. И што ми је све то требало (наздравље). Измичемо из Кукујеваца. За нама палеж. Већ је мрак. Само одсјај на небу и дим говори да је туда прошла војска која није имала милости ни рашта. Отпора није било. Улазимо у хрватско село одмах иза Кукујеваца. Тенкови напријед и транспортери, острага ми борци. "Јаки борци". Уморни, без кондиције. Распоређујемо се око кућа. Улазим крај једне куће, сиротињске, шћућурим се под веранду. Тамо је већ група наших. Живота нема. Међутим, стока је у штали, пас црни на ланцу цвили као да моли да га пустимо. Ја га пустим. Скаче сретно а затим се враћа назад под кокошињац гдје иначе обитава. Нетко виче: немојте пити воду, можда је отрована. Борци не слушају, пију. Жедни су, уморни. Траже нас бацачем. Чујемо звиждук гранате и детонације све ближе. Размишљам, боже хоће ли ме баш овдје стрефити и разнијети залутала граната. Чекамо шћућурени даљње наредбе, још мало па смо у Липику..." (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.