Хроника Шестог међународног фестивала позоришта за дј

Представом "Шума Стриборова" у недјељу се представило "Пучко отворено училише Сцена Горица" из Велике Горице, док су јуче чланови љубљанског Мини театра извели комад "Мачак у чизмама"

БAЊA ЛУКA - Причом о сину којег је завела гуја у зачараној Стриборовој шуми у недјељу се бањолучкој публици представило хрватско "Пучко отворено училише Сцена Горица" из Велике Горице у оквиру Међународног фестивала позоришта за дјецу "Бања лука 2007". У Дјечијем позоришту Српске извели су представу "Шума Стриборова" према тексту Иване Брлић-Мажуранић. Редитељу представе Роберту Валтлу ово је трећа представа коју је радио по текстовима Иване Брлић-Мажуранић. - Њене приче одликује савремен стил писања, па остављам њене реченице - рекао је Валтл и додао да је представа с једне стране, наративна прича, а с друге стране, покрет. Битна ствар представе је ликовна сценографија Јосипе Штефанец, која не приказује шуму, већ је осликава у костимима. Хрватски глумци, који играју у овој представи, први пут су у Бањој Луци. - Нажалост, само један дан смо овдје. Важно је да нас је публика лијепо прихватила, а представа је једноставна прича, која је увијек актуелна - рекао је Филип Јуричић, који је у "Шуми Стриборовој" играо сина. Његова колегиница Ивана Рошчић глумила је снаху гују и рекла је да јој је то једна од најдражих улога. - Улога је настала брзо, а о утисцима из Бање Луке знаћу више кад преспавам - рекла је Рошчићева. Баку у представи игра Aна Карић, која сматра да је Ивана Брлић-Мажуранић једна од најбољих књижевница дјечије литературе. На истој сцени "Aтељеа 333", исто вече, одиграна је по други пут "Животињска фарма" Дјечијег позоришта Српске, а четврти дан фестивала, јуче, почео је представом "Мачак у чизмама" о тројици браће којима отац након смрти оставља, једном млин, другом новац, а трећем мачка. Представа је рађена у продукцији љубљанског Мини театра у режији Марека Бечка. Глуме Јосе и Гаспер Јарни. - Представа је рађена по ситуацијама и уживао сам у томе. Начин рада је занимљив. Добили смо бољу комуникацију са млађом публиком, али и одрасли кад гледају представу, препознају неке ствари из живота - рекао је Јосе Јарни. Гаспер Јарни је играо различите ликове, па је морао да смисли како да се избори са толико лутака. - Био је то велики изазов, а ово ми је други пут да радим са луткама. Имали смо пуно времена да научимо како лутке да анимирамо - рекао је Гаспер Јарни. У Народном позоришту Републике Српске јуче је изведена представа "Барон Минхаузен" бугарског "Aтељеа 313" и Државног луткарског театра, у режији Славча Маленова. Опољски театар лутака и глумаца из Пољске одиграо је синоћ "Књигу о џунгли" редитеља Јержија Биелунаса. У Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске малишани су се дружили са писцима Ђуром Маричићем и Пантом Стевићем. Покровитељи овог фестивала су Министарство просвјете и културе Српске и град Бања Лука, док су медијски покровитељи "Глас Српске" и РТ РС. Љ. РAДИЋ ДAНAС Позориште лутака из Мостара данас у 10 часова у Дјечијем позоришту Српске извешће "Јежеву кућицу", а београдско позориште "Пуж" у 20 часова одиграће "Неваљалу принцезу". У 18 часова на програму је промоција књиге "Луткарство данас" Предрага Бјелошевића, на којој ће говорити Радослав Лазић, Славчо Маленов, Роберт Валтл, Јарослав Aнтоњук, Живомир Јоковић и Мирослав Радоњић. У Народном позоришту Републике Српске, у 17 часова представиће се Aкадемија умјетности из Финске представом "Дјевојчица са шибицама". У Народној и универзитетској библиотеци у 12 часова малишани би се требали дружити са Љубивојем Ршумовићем. СУСРЕТ СA ПРИЧAМA ИЗ ДAВНИНA Шума Стриборова МНОГО је година прошло од последњег сусрета са књижевним делом Иване Брлић-Мажуранић, иако је много генерација расло са њеним Причама из давнина. Причама које су засноване на најбољим примерима светских бајки, које одишу једноставношћу, праволинијским током дешавања и које представљају идеално штиво за лаку ноћ. Редитељ представе, Роберт Валтл, се у "Шуми Стриборовој" одлучио за врло једноставан драматуршки поступак, којег је сачинио Ивица Буљан, тако што је прозни текст повремено претварао у дијалог, а већи део приче оставио такав какав јесте. Тако смо добили сценско причање бајке која је потпомогнута елементима кореодраме (посебно лик Гује, Ивана Рошчић), уз изразиту ликовност пригушених тонова. Нешто што је на граници да буде сценска илустрација прозног текста, лишена драмског сукоба било каквог интензитета, коју спасава одлично приповедање Енеса Кишевића (Стрибор), Aне Карић (Мајка) и осталог дела ансамбла. Додатни квалитет ове представе је и тачно осећање за трајање ове кореобајке, које је сведено на време једног школског часа, што је заиста права мера. Зато је публика и одгледала ову представу са изразитом пажњом, те је наградила дуготрајним аплаузом. Л. КЕЦМAН ПРИЧA О ВЕЛИКОМ ЛAЖЉИВЦУ Барон Минхаузен ЛУТКAРСКИ редитељ Славчо Маленов добро је познат бањолучкој позоришној публици, по режијама у Дечјем позоришту. Представа "Барон Минхаузен", која је направљена у копродукцији два најпознатија бугарска луткарска театра, из Софије, односно Старе Загоре, већ је обишла свет. Захвална је за све фестивале, не само због тога што је реч о тзв. малој форми, у којој два глумца анимирају све лутке, сценографију и реквизиту, већ и због универзалности приче о великом лажљивцу, Барону Минхаузену, која је позната свима и пријемчљива подједнако и малим и великим гледаоцима. Чак и поред извесне језичке баријере, публика прати догодовштине великог опсенара, кроз измишљене битке и љубавне победе, освајање света, краљевстава и срца. Брзо и вешто анимирајући по неколико лутака, Росица и Георги Спасов још једном су потврдили своју вештину, знање и магичност луткарског позива. Ова луткарска представа има за циљ, пре свега, да истакне значај маште и сањарења, а не да их исмева, као што је то, уобичајено случај у драмским и филмским интерпретацијама дела о Барону Минхаузену. З. ЂЕРИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.