Хајка на српски језик

Случајно или намјерно, заведено да су дјела Петра Кочића и Бранка Ћопића писана тзв. босанским језиком. Подаци се уносе политикански, а не аргументовано, рекао Ранко Рисојевић... Пишем српским језиком, истакла Aлександра Чворовић..

БAЊA ЛУКA - Српски писац, тзв. босански језик, писмо ћирилица. Овакву немогућу комбинацију успјели су сложити "умни" у Националној и универзитетској библиотеци БиХ са сједиштем у Сарајеву. Наиме, приликом уношења података о писцима у каталоге Кооперативног онлајн библиографског система и сервиса (Кобис), случајно или намјерно, заведено је да су дјела Петра Кочића и Бранка Ћопића писана тзв. босанским језиком, који, успут буди речено, не постоји ни као уставна категорија, јер је у Уставу БиХ, али и ентитетским уставима, дефинисано да су службени језици они којим говоре Срби, Бошњаци и Хрвати. У Републици Српској је оваква вијест одјекнула као експлозија, додуше, међу неколицином писаца која је била спремна овакав нечувен безобразлук или несмотреност осудити. Књижевник и директор Народне и универзитетске библиотеке Српске Ранко Рисојевић оцијенио је да је очито да се подаци о писцима уносе политикански, а не аргументовано. Он је истакао да су представници Националне и универзитетске библиотеке БиХ у бази података у систему Кобис преправљали податке у рубрици језик. Систем Кобис чине виртуелне библиотеке Словеније, БиХ, Македоније, Србије и Црне Горе. - Дјела Петра Кочића и Бранка Ћопића била су први пут заведена 1988. године, а подаци у рубрици језик преправљени су 2004. и 2007. године и од тада у тој рубрици пише "босански"- изјавио је Рисојевић. Међу књижевницима, за које је наведено да пишу српски су и Aлександра Чворовић, Слободан Јанковић и Здравко Кецман. Рисојевић је истакао да се колеге из ФБиХ, вјероватно, воде територијалном одредницом БиХ, па уносе податке за језик "босански", занемарујући да се у БиХ говоре и српски и хрватски језик, што није у реду. У Кобис податке уноси и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, поред Националне и универзитетске библиотеке БиХ, па имамо контрадикторне податке. Књига "Монолог у шољи кафе" Aлександре Чворовић, према подацима у Кобису, које је унијела Национална и универзитетска библиотека из БиХ писана је на босанском језику, а иста књига по подацима које су унијели радници Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске писана је на српском језику. Aлександра Чворовић за "Глас Српске" је изјавила да је књигу "Монолог у шољи кафе", као и остала своја дјела писала на српском језику. Она је рекла да је та књига штампана у "Бемусту" у Сарајеву, односно издата у Јавној библиотеци "Aлија Исаковић" у Градачцу у Федерацији БиХ, па претпоставља да је то био разлог зашто су представници библиотеке БиХ ставили за одредницу језик, ријеч "босански". Међутим, дјело "Земљишна књига" Здравка Кецмана штампано је у Београду, а исти су, за одредницу језик такође написали ријеч "босански". Да све буде још, невјероватније, Кецманова књига, као и дјело Слободана Јанковића "Доподне" штампани су на писму ћирилица, а у каталогу је поново језик "босански". Од када "босански" језик има писмо ћирилицу и којим документима су се водили када су српским писцима наводили језик "босански" радници Националне и универзитетске библиотеке БиХ јуче до закључења овог броја нисмо успјели сазнати. Изета Демир, секретарица директора те установе Исмета Овчине, обавијестила нас је да ће званично саопштење новинарима о овим, у најмању руку, нелогичностима у Кобису послати данас. Б. ВЕЛЕНДЕЧИЋ ПОЗИВ Директор Народне и универзитетске библиотеке Ранко Рисојевић је изјавио да проблеме треба ријешити договором језичких стручњака, како би библиотекари могли проводити те договоре. - Бошњачки лингвисти никада нису хтјели да се састану са српским и хрватским лингвистима и да се ријеше проблеми - нагласио је Рисојевић и позвао Народну библиотеку Србије, Матицу Српску и Свеучилишну библиотеку Хрватске да се укључе у рјешавање овог проблема. ПОЛИТИКA - Све је то дио једне опште тенденције, чији је крајњи исход увођење једног језика тзв. босанског, због чега је, логично, тзв. бошњачки преименован у тзв. босански језик - рекао је књижевник Мирко Вуковић. Он је додао да би се то постигло, разумије се, потребно је српску књижевност у БиХ ставити у службу босанског језика и тог новог система "босанске литературе". - Ћирилица, свакако, исувише боде очи и не може се тако лако пренебрегнути, па је једини логичан слијед ствари да је прихвате као "босанску" ћирилицу, барем у прво вријеме, а послије.... - истакао је Вуковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.